Bili smo tamo gde jedu oni kojima su džepovi prazni: Sa Žikom Srbijancem, uz boraniju i teške priče

Ljudi sa torbama i kesama stajali su u hodniku i na terasi. Ne pričaju mnogo, samo prolaze i čekaju svoj red. Niko ne obraća pažnju na novajlije, jer - ovde može da uđe svako, pa makar mu to bio i prvi put da zatraži besplatan obrok. Stojimo desetak minuta neprimetni pred punom trpezarijom Crkvene narodne kuhinje u Francuskoj ulici. Nema tu mnogo vremena za razgovor i propitivanje. osim: "Je l' i vi čekate da jedete?" Pred nama su gajbe sa svežim belim hlebom koji