Време непролазно: Спуштено у поштанско сандуче, писмо неколико сати додирују коверте у које су запаковани делићи туђих судбина

Није било лепше забаве, једно време, за мене и за моју другарицу, у основној школи, него да свратимо у оближњу телефонску говорницу, убацимо новчић и окрећемо бројеве непознатих људи. "Хало? Овде РТС! Извучени сте као специјални добитник наше награде. Дођите сутра да је подигнете." Једном приликом окренуле смо непознат број записан на зиду говорнице, испод којег је писало "Игор". "Игоре, здраво, овде Јелена", рекла је другарица нешто измењеним, озбиљним гласом.