“Када тимови истрче на терен запалиће томпус и Цветковић и Берлускони, жигнуће зглоб и Пиксија и Анчелотија…”: Сећање на једну маглу и живот после ње
Недељник 18.02.2021 | Урош Јовичић
Фото/Сцреенсхот “Па они ће ипак играти у пуном саставу…” Остаће заувек незабележено, непосведочено, да ли је Амбасадор Станковић ту реченицу рекао неком од својих колега на клупи, или је изговорио сам себи у браду, док су му кроз главу пролазили тренуци од претходне вечери.
Стоје у ходнику испред свлачионица он, Ариго Саки, Барези, Пикси, Дитер Паули и Цвеле… Сваки клуб има једну утакмицу због које су баш сви његови навијачи били на ивици да исеку вене или ритуално одузму себи будућност. Има и макар једну за коју сви знају шта су радили у тренутку када се неки Панчев, рецимо, залетео ка неком Олмети. Међутим, постоји увек та једна посебна утакмица, другачија од свих других по томе што нема навијача који на њој није био. Кога год да
