“Kada timovi istrče na teren zapaliće tompus i Cvetković i Berluskoni, žignuće zglob i Piksija i Ančelotija…”: Sećanje na jednu maglu i život posle nje
Nedeljnik 18.02.2021 | Uroš Jovičić
Foto/Screenshot “Pa oni će ipak igrati u punom sastavu…” Ostaće zauvek nezabeleženo, neposvedočeno, da li je Ambasador Stanković tu rečenicu rekao nekom od svojih kolega na klupi, ili je izgovorio sam sebi u bradu, dok su mu kroz glavu prolazili trenuci od prethodne večeri.
Stoje u hodniku ispred svlačionica on, Arigo Saki, Barezi, Piksi, Diter Pauli i Cvele… Svaki klub ima jednu utakmicu zbog koje su baš svi njegovi navijači bili na ivici da iseku vene ili ritualno oduzmu sebi budućnost. Ima i makar jednu za koju svi znaju šta su radili u trenutku kada se neki Pančev, recimo, zaleteo ka nekom Olmeti. Međutim, postoji uvek ta jedna posebna utakmica, drugačija od svih drugih po tome što nema navijača koji na njoj nije bio. Koga god da
