Скупљао је флаше по контејнерима, трпео децу која су га подругљиво звала „Циганин“, а онда му се променио живот

Замишљам како је моја соба окречена у црвену и плаву боју, да поред кревета имам лампу, пуно аутића...“. О тако, за већину деце обичним стварима, машта једанаестогодишњи Милош (право име познато редакцији) из Свратишта на Новом Београду. На први поглед, Милош одаје утисак храброг и продорног дечака, али се иза његових црних и раздраганих очију крије једно рањиво биће. У почетку врло затворен и неповерљив, касније постаје причљив и раздраган, нарочито када