Бора штеточина Егзотична појава у јавном простору и градска волухарица
Ало 23.11.2021
Некада смо тепали онима које смо волели и који су нас забављали као Лепи Бора, Бора Шнајдер или Бора Спужић Квака, имали симболе братства Бору и Рамиза, па потом неусиљен хумор утицајног твитераша Боре Дрљаче и звездашки патос Боре Чорбе. А данас имамо „станд уп” комедијаша Бору Солунца као наизглед само још једну егзотичну појаву у јавном простору, а у ствари обичног политичког перформера и штеточину, Бору волухарицу.
Новосађани, као добре комшије и питоми грађани, знајући стихове свог Чика Јове : „Кажи ми, кажи, Како да те зовем Кажи ми, какво Име да ти дам, Хоћу ли рећи: ,,Дико”, или ,,снаго” Или ћу ,,лане” Или ,,моје благо”, никада нису нагрђивали своје јавне представнике као неки (Бритва, Ђитлер, Дерикожа) већ су чак и оне који не заслужују ништа похвално, частили бенигним и симпатичним надимцима (Солунац, Родни, Садам). Површни познаваоци политичког маркетинга могли би рећи
