Трајна привлачност и загонетност Емпедокловог дела и лика
Данас 19.06.2022 | Сандра Шћепановић
Емпедоклово песништво припада традицији дидактичке хексаметарске поезије, чији је родоначелник Хесиод, са којим Емпедокле дели занимање за постанак света и појаве у њему, мада их објашњава на суштински другачији начин од Хесиода, који историју света представља у виду божанских генеалогија.
Нема сумње да су Емпедоклова „четири корена свега“ те силе Љубави и Мржње могли своје прототипе имати и у неким хесиодским божанствима, док је Емпедоклово посезање за Хесиодовим песничким средствима одавно примећена појава. Међутим, по приступу темама којима се бави, Емпедокле је у традицији дидактичког песништва ближи свом филозофском претходнику Пармениду, аутору метафизичкокосмолошке поеме такође познате под називом „О природи“. На његовом учењу о
