Пребиловци, место на коме се живот отео смрти: Ми сада живимо животе оних наших који нису стигли, којима нису дали да их проживе

И кад пођете из Пребиловаца и кад останете, кад овде заноћите и кад осванете, са зидова учионице школе гледају вас очи дечака. Велике и црне и у њима се купају ројеви звезда. Никад дубље нисам видео. Кад пођете из Пребиловаца, понесете их са собом, кад се вратите у село, оне вас сачекају. У школи у Пребиловцима, баш пред рат 1941, испричао је једном Љубо Ждракановић плачући као киша, било је 120 деце, у селу њих 278, мало је које претекло јаму и усташку каму.