Избор председника скупштине, некад у истом дану, некад после два месеца

Избор председника Скупштине Србије најдуже се чекао 2007. године када је Томислав Николић изабран чак 82 дана након што је започета конститутивна седница.

Његов је мандат трајао само пет дана и већ 13. маја заменио га је Оливер Дулић.

Према подацима Отвореног парламента, избор председника чекао се 80 дана недавне 2020. године, када је парламент конституисан 3. августа, а Ивица Дачић изабран за председника тек 22. октобра.

Трећа по рекорду у дужини паузе је 2012. година, када су посланицима верификовани мандати 31. маја, а председник Небојша Стефановић изабран после 52 дана, 23. јула.

Најчешће се дешавало да од почетка седнице до избора председника Скупштине прође седам дана, као 1994, 2004 и 2014. године, 2016. године пауза је трајала три дана, док се 2008. године чекало две недеље.

Остали сазиви бирали су првог човека парламента у дану када су посланици положили заклетве, па је тако последњи сазив, 2022. године, стартовао 1. августа, а Владимир Орлић изабран сутрадан.

Конститивна седница новог сазива започета је данас, а потом је проглашена пауза и посланици су, како је речено, бити накнадно обавештени о наставку.

Парламент се сматра конституисаним потврђивањем мандата и од данас тече рок од 90 дана за формирање нове Владе Србије.

У пословнику пише да прву седницу Народне скупштине сазива председник из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора.

(Бета, 06.02.2024)