Zavodljivost pesama (Bež, Milane, moja ružo, ćale mi se naoružo)
Danas pre 2 dana | Božidar Andrejić
Priznajem, nekako se bojim da ću odavde nadole da zabrljam, ali trudiću se da ne! Sakriću se malo iza ispovesti o kojoj razmišljam za jedan drugi, veći tekst.
Dakle, sad je, što pisao Andrić „to vreme nevreme, što je niti jesen niti zima“, ali više liči na jesen. Što pisao mladi Andrejić „poluslepa od magle jesenja jutra/ topole se stide svoje golotinje/ opelo držim travi/ po kojoj je posuto inje“. Prolazim selom i odjednom, sama od sebe mi dođe valjda prva pesma što sam je napisao za domaći zadatak još u nižim razredima. Išla je sprilike ovako – „stigla je jesen, s drveća pada list po list vetrom stresen.“ I sada vidim
