Студентске блокаде и протести: солидарност у родној равноправности

 Блокаде факултета широм Србије трају од краја новембра прошле године, а студенти су бројним акцијама на факултетима и улицама мобилисали и велики број грађана који их подржавају, што овим дешавањима даје шири друштвени контекст.   

Уједињени око испуњења четири захтева, студенти ненасилним акцијама упорно притискају одговорне институције и позивају их да преузму одговорност за пропусте у свом раду.

Ипак, природно је да међу великим бројем студената који активно учествује у организацији блокада долази до неслагања и сукоба интереса.

О могућим размирицама током организације и трајања блокаде, као и потенцијалним проблемима који укључују родну неравноправност међу студентима, за Бету су говорили студенти Технолошко-металуршког факултета у Београду Оливера Радуловић и Милош Радовановић.

На питање да ли се при организацији обезбеђења на протестима и осталим јавним акцијама студенти редари на било који начин бирају према физичким, односно родним карактеристикама, а не из чисте знатижеље, Радуловић је навела да се на њеном факултету организација редара спроводи искључиво на добровољној бази.

"На почетку је било више колега. Ипак, када смо се мало уходали са блокадама и демонстрацијама, почеле су да се укључују и колегинице. Рекла бих чак да их сад има и више (колегиница)", рекла је она.

Радуловић је додала да не постоји никаква родна селекција у погледу обезбеђивања протеста, као и да се људи то задужење преузимају спонтано.  

На питање како из родног угла функционише организација блокаде и планирање њеног развоја, о којој се расправља на пленумима и састанцима, као и да ли се сви предлози уважавају без обзира на то ко их је изнео, Радовановић је рекао да до спочитавања на родној бази обично не долази.

"Сваки предлог се износи не пленуму, где је више нас, а о њему се увек води квалитетна дискусија која траје најмање пола сата. На крају (дискусије) се броје гласови и идеја се, у складу са резултатом, усваја или одбија", објасио је он.

Радуловић је додала да идеја за даље кораке у блокади може да дође и од студента и од студенткиње.

"Ипак, то је увек само костур идеје. На пленуму и другим састанцима се та идеја дорађује, углавном из логистичких и безбедносних разлога. То никад није идеја једне особе, него је то заправо идеја једног факултета или целог универзитета”, додала је Радуловић.

"Наравно, водимо рачуна о томе да углавном студенти причају. Уколико неке јавне личности имају жељу (да говоре), дозволићемо им јер нам значи њихов утицај, али генерално није битно да ли је студент или студенктиња (говорник) јер је њихово мишљење заправо наше (факултетско, универзитетско) цело мишљење, само је битно да представе идеју", наводи он.

 

(Бета, 03.03.2025)