Мириси Баба Дикиног дућанчета: Само с'н ил' истин' си беше

Пише: Бранка Марковић Још увек наиђу лета чији топли ветар на врху носа мирише на ванилу, кокос или црвену смолу преточену у оне слатке кишобранчиће и луле у Баба - Дикином дућанчету у Врању, на само педесетак метара од високих, гордих и високих стабала коштана врањских а поред прашњавог путића који се протезао крај основне школе. Испод њих смо пролазили кад нас је мајчина или очева рука први пут водила у забавиште, одмах ту, у Улици Цара Душана. Касније смо се