'Некада сам мислио да људи једва чекају да добију писмо'

Док пакује гомиле писама, малих пакета и часописа, Херман Мојано се спрема да однесе јутарњу пошту.

Бицикли и комбији излазе из депоа северно од Копенхагена, док Херман седа на скутер.

Последњих седам година доставља пошту за данску државну поштанску службу ПостНорд.

„Некада сам мислио да сви људи чекају нешто - посебно писмо, поруку, пакет&qуот;, каже он.

Временом, Херман је приметио да пошиљке постају лакше и да се данас углавном шаљу рачуни и банковни изводи, уместо писама.

„Видео сам да има све мање поште, али се то се убрзало у последњих неколико година.

„Данас готово и да је нема&qуот;, додаје он.

Нагли пад количине писама углавном је узрокован дигитализацијом, а ПостНорд је у марту објавио да ц́е крајем године прекинути услуге слања писама.

Тиме ц́е се окончати четири века испоруке писама ове државне компаније.

Уз то, биће отпуштена трећина запослених, јер се укида 2.200 радних места у одељењу за слање писама.

Уместо тога, посветиће се профитабилнијем послу - слању пакета и отвориће 700 нових радних места.

• Историјско путовање поштом у Србији - од писморазноситеља и маркица, до пејџера и мобилних телефона
• „Могла бих целу ноћ да ти пишем, заувек твоја верна жена&qуот;: Писма које француски морнари никада нису прочитали
• Вештачка интелигенција довела до открића прве речи у древним свицима

„Данци готово да и не добијају писма.

„У просеку добијају једно писмо месечно, то није много&qуот;, каже Ким Педерсен, шеф ПостНорда у Данској.

„Више воле да купују онлајн, електронска трговина значајно расте у свету, а ми то пратимо&qуот;, додаје он.

Пре петнаест година, ПостНорд је управљао неколицином огромних постројења за сортирање писама, али сада постоји само једно - на периферији Копенхагена.

Од 2000. године, количина писама које компанија шаље смањена је за више од 90 одсто, са око 1,4 милијарде на 110 милиона прошле године - и наставља да опада.

Док се ПостНорд спрема да обустави доставу писама, 1.500 црвених поштанских сандучића се уклањају са данских улица.

Међутим, чини се да их мало становника у престоници користи.

Становник Копенхагена, Николај Брохнер Андрес, каже да се не сец́а када је последњи пут послао писмо.

„Мислим да нисам послао писмо годинама, искрено, више нисам ни сигуран како да то урадим&qуот;, каже.

Од имејла и безготовинског мобилног плац́ања, до дигиталних здравствених картица које се носе на паметном телефону, у Данској постоји апликација за скоро све.

Данка је једна од најдигитализованијих земаља на свету, одмах после Јужне Кореје, показује ОЕЦД-ов индекс за 2023. годину.

Данска влада је усвојила политику по којој се више од деценије преписка са јавношц́у обавља електронски.

„Суочавамо се са развијањем дигитализације, можда раније него неке друге земље.

„У Данској смо пет или десет година испред&qуот;, објашњава Педерсен.

Висока цена слања писма у овој држави такође је фактор који утиче.

Током 2024. године, нови закон је довео до повећања цене поштанске маркице, која је у компанији ПостНорд скочила на 29 данских круна или 4,5 долара по писму.

„То је био још један од фактора да се писма мање шаљу&qуот;, каже Педерсен.

• Осликане разгледнице из Првог светског рата
• Пронађено писмо послато преко голуба пре више од 100 година
• Археолози пронашли 200 година стару поруку у боци

Широм Европе гоинама је приметно опадање слања писама, каже Хејзел Кинг, стручњакиња за поштански сектор и уредница часописа Парцел анд Постал Тецхнологи Интернатионал.

Пошта у папиру је опала за 30 одсто на светском тржишту, према извештају фирме МцКинсеи.

Ситуација је најповољнија у Немачкој и Швајцарској, каже Флоријан Нојхаус, коаутор студије.

„Тамо је слање папирне поште опало за 40 одсто, док је у осталим земљама од 50 до 70 одсто од 2008. године&qуот;, каже Нојхаоус.

Сличо је и у Америци, где је слање писама и других докумената опала за 46 одсто.

„Јасно је да је на ово утицала дигитализација и начин на који људи комуницирају уопште&qуот;, додаје он.

У марту је немачки Деутсцхе Пост објавио да укида 8.000 радних места, док ц́е напори за смањење трошкова у 500 година старој Краљевској пошти у Великој Бриртаније довести до смањења испоруке писама на сваки други радни дан.

„Мислим да ц́емо сведочити све мањем броју слања писама.

„Међутим, нисам сигурна да ц́е слање писама потпуно нестати, што показује да је важно да заштитимо медицинска писма и услуга за старије, људе са инвалидитетом и оне у руралним подручјима&qуот;, каже Кинг.

У Данској, испорука писама заправо нец́е престати.

Уместо тога, приватна фирма за доставу ДАО ц́е попунити празнину пружањем услуге широм земље.

Па ипак, ДанеАге, група која се брине о старијим људима, страхује да би они могли имати проблема због промена у испоруци писама.

„Вец́ина старијих живи у малим градовима и руралним местима.

„Када не буде било толико поштанских сандучиц́а, биц́е им теже да достављају или примају пошту&qуот;, каже Марлен Ришој Кордес из ове организације.

И из синдиката поштанских радника, 3Ф Постал Унион, упозоравају да може бити проблема у сеоским подручјима.

ДАО се не слаже са овим страховима.

Историјски гледано, компанија је дистрибутер новина и часописа и постала је један од главних курирских сервиса у земљи.

Недавно истраживање је показало да су испоруке ДАО-а биле брже и да је више писама стизала у року од пет дана него код ПостНорда.

„Долазимо у сва домац́инства и имамо пословнице и у руралним подручјима широм земље&qуот;, каже Ханс Питер Нисен, извршни директор компаније.

Прошле године је достављено 21 милион писама, а од 2026. године, после повлачења ПостНорда, очекује се да ц́е ДАО преузети још 30 до 40 милиона.

Запослени ц́е лично достављати писма, а разносиће и новине и пакете, објашњава Нисен.

Пошта се узима из поштанских сандучиц́а смештених у продавнице, али је уз мању надокнаду омогућено и преузимање на куц́ном прагу.

ДАО планира да инсталира нову машину за сортирање и запосли још око 250 радника, поред тренутних 2.500.

Како писма у папиру нестају широм Европе, искуство Данске може да буде прозор у будуц́ност.

Међутим, у све дигиталнијем свету и даље постоје многи који проналазе радост у слању и примању писама.

Међу њима је и Јете Ејринг Вилијамс, становница Копенхагена, која пише ц́ерки у иностранство.

„Мислим да млађе генерације чезну за тим старинским осећајем.

„Моја ћерка воли кад добије писмо, много више него имејл или поруку&qуот;, каже она.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.

• Ко данас шаље честитке за Нову годину
• „Поздрав из Призрена“: Упознајте норвешког чувара старих разгледница са Косова
• Изгубљена љубавна писма пронађена након 70 година
• Љубавна писма Леонарда Коена вредна 876.000 долара
• Тражимо једног Рашу, помозите нам
• Ајнштајново „Писмо о Богу&qуот; продато за 2,9 милиона долара

(ББЦ Невс, 08.24.2025)