Smrt mog prijatelja...
Nedeljnik 21.10.2017 | Piše: Mario Vargas Ljosa
Ostatak mog života neće biti isti bez Godija, mog najboljeg prijatelja. Bio je veliki umetnik, jedan od poslednjih slikarskih velikana za koga se ta reč može s punim pravom upotrebiti, i pritom divan čovek
Kada je telefon zazvonio, u Moskvi je bilo tri ujutro. Moja ćerka Morgana zvala je da mi kaže da su Lila i Fernando de Sislo preminuli, stropoštali su se niz stepenice svoje kuće. Nisam više mogao da spavam. Proveo sam ostatak noći paralisan tupom zbunjenošću i osećanjem užasa. Toliko puta sam čuo Sislove reči (prijatelji su ga zvali Godi) da ne želi da nadživi Lilu, da će se ubiti ako ona umre prva, da sam pomislio da se možda upravo to i
