Nejasno zbog čega BIA i Viši sud „različito broje“ predloge za prisluškivanje
Danas 12.07.2019 | Piše: V. Jeremić
Građanima ostaje da službama veruju na reč da rade po zakonu Iako zakon izričito predviđa da pojedini istražni organi mogu isključivo na osnovu sudske odluke da sprovode nadzor elektronske komunikacije građana, podaci do kojih je nedavno došao Institut za evropske poslove sugerišu da Bezbednosno-informativna agencija (BIA) kreativno tumači zakonske odredbe.
Naime, Institut za evropske poslove je nakon niza zahteva, žalbi Povereniku za informacije od javnog značaja i pretnji tužbom došao do podataka o broju predloga za sprovođenje posebnih mera nadzora nad građanima i pravnim licima. Takvih predloga je, prema podacima BIA, u 2017. godini bilo prema 323 fizičkih lica, a 2018. prema 262 lica. Međutim, odgovarajući na isto pitanje, Viši sud u Beogradu je naveo da je 2017. bilo 192 predloga, a naredne godine njih 166.
