Српским женама након примирја у Првом светском рату стигла је слобода, али не и посмртни остаци највољенијих, а сећање на њих чувају само крајпуташи (фото)
Ало 13.11.2020 | Рина/В.Ђ.
Након што су у новембру 1918. године силе Антанте и Немачке склопиле примирје у железничком вагону у Компијену, српским супругама, мајкама, синовима, стигла је слобода, али не и кости њихових најрођенијих из бојних поља далеко од завичаја, који су своје животе дали за отадзбину.
Да се јунаци из Првог светског рата не би заборавили, подизана су камена обележја, који подсећају на везу предака и потомака. У народу познати као крајпуташи, највише их има у западној Србији, где сећају на претке и говоре о томе да је много људи мобилисано у ратове из којих се нису вратили. „Нема села у ком нема крајпуташа. Они имају велики значај и представљају огромну емоцију ових својеврсних дневника забележених у камену. Сведоче о једном тешком времену и
