Ako umrem − utoliko bolje

Fadejev reče: »Čekaj malo, ja ću s njim da porazgovaram«, priđe mi i stavi kundak puške kraj moje glave. Ležao sam u snegu, obgrlivši brvno koje mi je palo s ramena; više nisam mogao da ga podignem i zauzmem svoje mesto u koloni koja je silazila s brda svako je na ramenu teglio po brvno, »prut«, ko veći, ko manji, svi su žurili kući, i stražari i zatvorenici, svi su bili ogladneli, svima se spavalo, svima dojadio beskonačan zimski dan. A ja sam ležao u snegu.