На дан када је рођен Џон Ф. Кенеди, британски књижевник Вил Селф пита се да ли је његово убиство било тренутак кад је Западни свет престао да верује званичним верзијама.

На Дили плази светло је мешавина сивосмеђе и сепије, пнеуматске бушилице друмске службе које добују по светом асфалту као да предсказују неки страшан догађај који тек предстоји.

Близу радника налазе се два бела икса исцртана белом фарбом на асфалту.

• Шарм, смиреност и прсти у пирамиди - шта су Тадић и Вучић научили од Кенедија
• Теорије завере - како су настале и шта можемо да научимо из њих
• Слетање на Месец: Шта се заиста догодило и зашто је важно

Показујући ми их прстом, одрпани човек који је врло вероватно бескућник објашњава ми да први обележава место на које је председничка поворка стигла кад је ударио први атентаторов метак, док други обележава место уласка другог метка.

Други сиромашни човек који тумарао около режи из угла усана:

„Не слушај га, он ради за владу.&qуот;

Одупирем се жељи да му добацим:

„Е, па ако и ради, не плаћају га довољно&qуот;, зато што стојећи на травнатом брежуљку, неколико метара од места на ком је Џон Ф. Кенеди скончао, скоро шездесет година после тог судбоносног догађаја, вицкасте опаске не делују примерено.

Али то доводи до питања - а који је прави начин да се обележи политички атентат?

Узевши је као колективитет - што је, на крају крајева, како Американци често желе да буду доживљени - њихова реакција на читаву ову ујдурму необично је пригушена.

У вечери дана када сам истраживао Дили плазу и њено окружење, разговарао сам са академкињом са локалног колеџа која се - као и многи други - живо сећа тог дана из новембра 1963.

Као дете које је одрасло у мешовитом ирском и мексичко-америчком радничком насељу у Северном Даласу, сећа се како су људи излазили из кућа и стајали, многи од њих неконтролисано ронећи сузе, у својим предњим двориштима.

„У њихови домовима&qуот;, каже ми она, „држали су два портрета као иконе. Слике насликане из профила, у јарким уљанима бојама на позадини од црног сомота. Једна је била папе, друге Кенедија.&qуот;

• Пет српских теорија завере о Черчилу
• Џорџ Буш старији - последњи председник „највеће америчке генерације&qуот;

Године, а сада већ деценије ласцивних откровења, укаљале су некада блистави сјај Џона Ф. Кенедија.

Стојећи на наоблаченој плази нисам могао да не видим паралелу између овога и начина на који призор преда мном.

Загушени, радни, свакодневни простор - представља контраст у односу на митски свет описан у озлоглашеном филму Абрахама Запрудера о атентату.

Запрудеров снимак постао је симбол све веће медијске покривености јавних догађаја шездесетих.

Деценија започета катастрофама које се још увек дешавају у далеким земљама завршила се изгладнелим фигурама из рата у Бијафри које се клате од слабости на нашим ТВ екранима.

Те слике су испресецане скоро живим снимком хеликоптера америчке војске који засипају вијетнамска села ватром из митраљеза великог калибра.

Атентат на Кенедија био је отелотворење тог новог феномена, савршено одговарајућег слави, гламуру, трагедији, крвопролићу, сексу и моћи ухваћеном у компасу једног јединог објектива.

А онда су дошле теорије завере.

Иза самог брежуљка - који је заправо међа у облику полумесеца скромних пропорција - затекао сам локалног историчара Марка Оукса крај његовог штанда који изгледао као да је ту одувек.

Висок, добро држећи човек са густом тамном косом, фризуре веома сличне Кенедијевој, Оукс је, прича ми он, постао опседнут кад је 1971, још у средњој школи, прочитао бројне дебеле томове извештаја Воренове комисије о атентату.

Пола века касније, он приказује Запрудеров филм на портабл ДВД плејеру заједно са инсертима властитих гостовања на телевизији.

Поседује и низ књига и летака и, без икаквог подстицања с моје стране, нуди ми да ми прода фотографије са председникове аутопсије са „аутограмом&qуот; - како се изразио - једног од техничара који је асистирао.

А опет за мене највеће изненађење није ова морбидна опсесија, већ Окусова реакција кад питам:

„Па добро, ко је то урадио?&qуот;

Јер уместо да одмах испали ову или ону од мноштва теорија завере које су узеле маха последњих година у психичком компосту насталом од толико мучног преиспитивања, уместо тога он слеже раменима и одговора:

„Не знам, има сувише могућих кандидата: мафија, ЦИА, синдикати - бирајте сами.&qуот;

• Џонсон, Клинтон, Трамп (и Никсон): Сви чланови „озлоглашеног&qуот; клуба
• Илуминати, масони и људи-рептили: Како да приметите теорију завере

Али кад кренем да инсистирам: „Али ви верујете да је било завере, зар не?&qуот;, он додаје:

„Ја бих рекао заташкавање, дефинитивно - али нисам сигуран око завере.&qуот;

Штавише, како настављамо да разговарамо, постаје очигледно да је Оуксов главни доказ за претпоставку да је права природа овог судбоносног догађаја свесно прикривена његово властито искључивање из медијске игре.

„Никад ме не зову на НБЦ нити било коју другу велику мрежу&qуот;, каже он, док његов звонки баритон расте у благу јадиковку.

Упутивши се у бивше Тексашко складиште школског инвентара, у ком се данас налази, на самом месту са ког су наводно испаљени ти хици (на шестом спрату), у музеј посвећен атентату, помислио сам како Оукс отелотворује однос између појединца и историје у ери масовних медија.

И завере и заташкавања су медикаменти осмишљени како би нас уверили да су наша осећања беспомоћности и неважности оправдана.

Како од нас може да се очекује да урадимо било шта поводом тих страшних ствари које нам се дешавају право пред носом кад нас истовремено лажу и не допуштају нам да кажемо шта мислимо?

Музеј је одмерен и направљен с укусом.

Младић на деску за продају карата упозорава нас да не смемо да фотографишемо.

На оно што је Освалд можда - или можда није - видео кроз далекозор своје пушке, ауторско право сада полаже агенција Асошијејтед прес.

Наравно да се на то нисам обазирао.

• Сви напади у историји америчког Конгреса
• Зашто толико људи верује у теорије завере

Што се тиче прозора са ког је Освлад можда убио велику белу наду америчке демократије, бацио сам поглед суседног на беле иксове на друму под оштрим углом кроз крошње дрвећа.

За историјску дистанцу деловала је прилично кратко - модел путање уместо саме путање.

Прави прозор био је застакљен и претворен у јетки табло како је могао да изгледа пре више од пола века, са све архивом старих плеснивих школских уџбеника.

Шетајући се центром Даласа, дискутовао сам са два своја пратиоца - оба Американца, једним рођеним у Тексасу - о необичном осећају који сам имао да је музеј постигао свој циљ.

Чак и реплике бисера Џеки Кенеди у продавници сувенира и пепељаре са натписом „Царпе Дием&qуот; одиграли су своју улогу, јер је у претварању свега у робу - ово је, на крају крајева, Америка - постојао и извесни историцитет.

• Теорије завере - како су настале и шта можемо да научимо из њих
• Ко је открио везу Џеки Кенеди и Аристотела Оназиса

Чини ми се да атентат, рекао сам, сада дефинитивно живи у прошлости, пре него у некаквој непрекинутој петљи Запрудеровог филма трајне садашњости.

Мајк, Тексашанин, рекао је како мисли да би то могло да буде истина и навео пример да је човек који је некада зарађивао за живот возећи туристе по Плази у линколновој лимузини с отвореним кровом, окачио кључеве свог аутомобила о клин.

„Кад би прешао преко иксева, касетофон у колима пуштао је реалистичне пушчане пуцње&qуот;, каже Мајк.

Више од пола века је много година и пре продужавања животног века на Западу на њега би отишло пар генерација.

Занемаривши Оуксову младолику спољашност, остаје чињеница да оно што је за њега заташкано није затајено савременим Американцима.

Једном кад се покажу отисци пипака Националне агенције за безбедност свуд по мониторима умреженог света, аргументи стари више од пола века о томе да ли камера икад лаже постају безнадежно беспредметни.

По мом мишљењу, атентат на Кенедија није толико извршио транзицију у прошлост здравог разума, колико је то први пример необично модерне варијанте историјског догађаја - његова медијска симулација.

Од тог новембарског дана на Дили плази, највећи део Западњака је престао, на један веома важан начин, да придаје кредибилитет медијским излучевинама.

Не само да више не верујемо да камера никад не лаже, већ, баш као и наши политички лидери, претпостављамо да она то увек ради.

• Моника и Сторми - два скандала у две ере
• Обама за ББЦ: Зауставимо луде теорије завере

Питања која се упорно враћају

Овен Ејмос, ББЦ Њуз, Вашингтон

Где сте били кад је Кенеди убијен?

Тони Гловер је била баш ту, у Даласу; стајала је крај пута и гледала. Имала је 11 година.

„Имала сам веома проблематично детињство&qуот;, каже она.

„Мислила сам да ако успем да наведем Кенедија да ме погледа и махне ми, то би значило да смо нас двоје остварили присан однос и онда би код куће све постало савршено.&qуот;

„Било је то магијско размишљање једне једанаестогодишњакиње.&qуот;

Тони је стигла на Дили плазу рано и пронашла „савршено&qуот; место са ког ће гледати председничку параду.

„Наишао је, осмехнуо се и махнуо&qуот;, каже она. „Џеки се осмехнула и махнула - она је била са моје стране.&qуот;

„Заврнуо је за ћошак. Помислила сам: 'Пратићу та кола све док не нестану, зато што је у њима председник - гледаћу сваки секунд зато што могу.&qуот;

„А онда му је глава експлодирала. Само је експлодирала.&qуот;

Она је рекла мајци да је неко убацио ватромет у кола.

„Али, заправо, знала сам да није тако&qуот;, додаје она.

Сада, више од пола века касније, докторка Тони Гловер је ванредна професорка на Универзитету Скрентон у Пенсилванији.

„Верујем у чињенице&qуот;, каже она. „Била сам на конференцији посвећеној ЏФК-у на којој је било много теоретичара завере. Нешто од тога је сулудо. Нешто је чисто лудило.&qуот;

А опет…

„Имате легитимне истражитеље који имају питање или два на које су скоро пронашли одговор.&qуот;

• Они готово увек предвиде ко ће бити председник Америке
• Зашто је настао покрет „Животи црнаца су важни“

Шта се десило?

Џон Ф. Кенеди, 35. председник Сједињених Америчких Држава, убијен је 22. новембра 1963. године.

Возио се у лимузини с отвореним кровом.

Гувернер Тексаса Џон Конали, који је седео испред председника, био је рањен, али је преживео.

У року од сат времена, даласки полицајац Џ.Д Типит такође је убијен. Убрзо после тога, ухапшен је извесни Ли Харви Освалд.

У року од 12 сати, он је оптужен за убиство председника Кенедија и Џ.Д. Типита.

АФП / ГЕТТИ Полицијска фотографија Лија Харвија Освалда

Двадесет четвртог новембра, Освалда је у подруму даласке полицијске станице на лицу места убио Џек Руби, власник локалног ноћног клуба. Убиство је забележено уживо на телевизији.

Руби је проглашен кривим за убиство Освалда и осуђен на смрт. Он је уложио жалбу на ту пресуду, али је умро од рака 1967. године, пре почетка поновљеног суђења.

• Ноћ кад је америчка демократија дотакла дно
• Није лако бити први човек Америке - председници и ментално здравље

Како је гласило званично објашњење?

Недељу дана после Кенедијевог убиства, председник Линдон Б. Џонсон основао је комисију да истражи случај.

Извештај Воренове комисије, објављен у септембру 1964. године, закључио је:

• Хици су испаљени са прозора на шестом спрату на југоисточном углу Тексашког складишта школског инвентара
• Хице је испалио Ли Харви Освалд
• „Нема доказа да су Ли Харви Освалд или Џек Руби били део икакве завере, домаће или стране&qуот;

Било је и других истрага:

• Панел од четири доктора је 1968. године „потврдио медицинске закључке Воренове комисије&qуот;
• Рокфелерова комисија је 1975. године закључила да „не постоје кредибилни докази о умешаности ЦИА&qуот;
• Изабрани одбор Представничког дома САД за атентате је 1979. углавном подржао Воренову комисију - али је саопштио да „постоји велика вероватноћа да су на председника Кенедија пуцала два стрелца&qуот;

Закон који је 1992. године усвојио Конгрес наложио је да се сви документи у вези са атентатом - око пет милиона страна - преселе у Националну архиву.

Око 88 одсто досијеа потпуно су отворени; 11 одсто су отворени с уклоњеним „осетљивим деловима&qуот;; и 1 одсто су потпуно скривени.

Према закону из 1992. године, сви досијеи морају потпуно да се отворе у року од 25 година, сем уколико председник не буде наложио другачије.

• Како ће историја судити о председнику Трампу
• Џорџ Буш старији: Живот у фотографијама

Какве друге теорије постоје?

Тони Гловер - која је видела убиство са 11 година - мисли да је могао да постоји други снајпериста.

Неки људи верују да је „други&qуот; стрелац пуцао са „травнатог брежуљка&qуот;, поред ког је прошла председникова лимузина.

Тони мисли да је други стрелац - ако је постојао - могао да се налази са друге стране пута.

„Постоје поприлично чврсти докази&qуот;, каже она. „Та теорија има извесну валидност.&qуот;

Џеферсон Морли је бивши новинар Вашингтон поста који је написао неколико књига о убиству - укључујући једну о бившем шефу контраобавештајне службе ЦИА-е Џејмсу Енглтону.

„Никад нисам писао о теоријама завере&qуот;, каже он. „Ја само извештавам о новим чињеницама у вези са убиством.&qуот;

Он је „склон да сумња&qуот; у то да је Освалд убио ЏФК. Каже да је много вероватније да је смртоносни хитац дошао испред Кенедија - уместо иза.

„Погледајте Запрудеров филм&qуот;, каже Морли, говорећи о славном снимку убиства из кућне радиности. „Кенедија глава се трзне уназад.&qуот;

„Знам да постоји теорија да ако вас метак погоди отпозади, глава се трзне ка правцу из ког је метак дошао. Али као здраворазумско објашњење, то је веома мало вероватно.&qуот;

„То сасвим сигурно изгледа као хитац испаљен спреда.&qуот;

Морли има и друге разлоге да сумња у званичну верзију.

Парафински тест Освалдовог образа, након што је ухапшен, говорио је да није пуцао из пушке (поузданост тог теста је доведена у питање).

Џон Конали - гувернер Тексаса који се такође возио у председниковим колима - каже да он није погођен истим метком као Кенеди, оповргнувши закључке Воренове комисије.

А Морли мисли и да се други делови званичног објашњења не уклапају.

„Званична прича - да имамо типа по имену Освалд, о ком нико ништа није знао, који је дошао ниоткуда и пуцао у председника - за ту причу знамо, изван сваке основане сумње, да је лажна&qуот;, каже он.

„Освалда је надзирало особље за контрашпијунажу ЦИА-е и Џејмс Енглетон четири године - од децембра 1959. године, кад су отворили први досије, до новембра 1963. године.&qуот;

Али Томас Вејлен, аутор и ванредни професор са Универзитета у Бостону, мисли да је Освалд заиста пуцао у Кенедија.

„И не само ја, већ већина историчара верује да је он био атентатор. Велико питање је -је ли учествовао у широј завери?&qуот;

• Шта јесте, а шта није о Србији говорио Џо Бајден
• Шта Бајденова победа значи за остатак света

Иако је Воренова комисија закључила да је Освалд радио сам, она јесте истакла да је он путовао у Совјетски Савез 1959. године, неуспешно се пријавио за совјетско држављанство и живео тамо до 1962. године.

Откривено је и да је Освалд - марксиста по властитом признању - посетио кубанску и руску амбасаду у Мексико Ситију у септембру 1963. године, два месеца пре него што је убијен Кенеди.

„Шта је Освалд радио у Мексико Ситију свега неколико недеља пре атентата? Да ли се срео са кубанским и совјетским обавештајцима? Да ли су му они дали зелено светло?&qуот;

„Свакако је Фидел Кастро (кубански премијер, потом председник) имао мотив да убије председника Кенедија. Ми - као влада Сједињених Америчких Држава - покушали смо да убијемо њега.&qуот;

Шта би могли да покажу нови документи?

Брус Мирољо, адвокат из Санта Хелене, у Калифорнији, прочитао је „више хиљада&qуот; књига о Кенедију и атентату на њега.

„Штавише, док седим овде у својој канцеларији, гледам у 26 томова Вореновог извештаја&qуот;, каже он.

Иако он каже да су у том извештају направљене неке грешке, „у основи подржава&qуот; њене закључке.

Он не верује да се постојао други стрелац, „скептичан&qуот; је према теоријама завере, и не очекује огромна открића у новоотвореним документима.

„Број људи који би био укључен у заташкавање је толико велик да делује готово немогуће да би успели да сачувају било шта громогласно у тајности&qуот;, каже он.

Тони Гловер каже да би било „занимљиво&qуот; видети шта ће се појавити у документима са којих се буде скинула ознака строго поверљиво. Она ће, међутим, радије да остане само сведок него истражитељ.

„Не могу ништа да потврдим&qуот;, каже она. „Била сам на раскошној председничкој паради, на који су сви само скакали, узбуђени и ван себе.&qуот;

„Петнаест секунди касније, све нас је обузео очај и ужас.&qуот;

---

Погледајте видео о годишњици пада Берлинског зида

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.29.2021)