Задужбинарство код Срба – Врлина националног бића (1): Доброта као потреба
Вести онлине 06.12.2021 | Приредила: Нада С. Јакшић -
Задужбина, та лепа и чиста српска реч, јасно говори о једној великој и дубоко смисленој потреби човека да учини добро дело, да дарује за своју душуу, да се одужи Богу и народу. У средњем веку се под појмом задужбине подразумевало све што је неко даривао цркви или манастиру, а за спасење своје душе или својих ближњих и драгих – пише Славко Вејиновић у књизи “Задужбинарство код Срба”. Умна молитва Гробна почивалишта Сутра – Задужбинарство код Срба – Врлина националног бића (2): Захвалност у стиховима
У књизи написаној после вишегодишњег истраживачког рада, Вејиновић истиче да су правећи задужбине на добробит народа свог, племенити људи завештавали и остављали трајна добра свом народу. Задужбинари нису били само они који су оснивали манастир или цркву, већ и они који су их касније обнављали. Најдужи континуитет – Склоност ка задужбинарству у целокупном друштвеном развоју имала је трајну вредност. Уз славље породичног светитеља, задужбинарство у српском
