Jedno pismo Draganu Kolundžiji
Danas 10.02.2022 | Čedo Nedeljković
Dugo smo prijateljevali moja supruga i ja (oboje smo profesori književnosti) sa pokojnim Draganom Kolundžijom, pesnikom ovenčanim mnogim nagradama.
Dolazio je kod nas, poslednjih godina sa štapom, jer je imao probleme sa kukom, uvek sa 200 grama kafe ili sa nekim voćem. „Nije srpski da se u prijateljsku kuću dolazi prazne ruke“, znao je reći. I uvek je pitao kako je naš unuk Petar (poimenice). Razgovori sa njim bili su prave književne večeri. Nas dvoje smo ga podsticali da recituje svoje najbolje pesme. što mu je bilo milo, a on je to činio bolje nego bilo koji glumac: Imao je izuzetnu memoriju i svaku svoju
