Старинско семе поново покреће пољопривреду на древним терасама кинеске провинције Хунан

Стојец́и на ивици пиринчаног поља, Луо Џонглин узима сноп златних, зрелих стабљика пиринча и снажно их удара о канту. Једно по једно, пуначка златна зрна падају у посуду.

Сезона је жетве на терасама Зићуеђие у округу Синхуа, централне кинеске провинције Хунан. Ове терасе, оформљене да прате природне контуре брда, варирају по величини, вијугајуц́и кроз пејзаш попут трака, пише Синхуа.

Упркос живописном пејзажу, терасе су се некада бориле да задрже локално становништво. Током година, привлачност великих градова одвлачила је многе младе људе, обец́авајуц́и прилике за посао и модерне погодности које су руралним подручјима често недостајале.

Луо је био један од младих који су пркосили овом тренду. Пре деценију, напустио је високо плац́ени посао у граду да би се вратио пољопривреди, упркос примедбама своје породице. По повратку, Луо је кренуо у потрагу да пронађе и заштити "старо семе" - оно које производи древне врсте намирница јединственог укуса које се ретко могу нац́и у градовима.

Његов подухват са семеном на крају је успео. Данас, богато пољопривредно наслеђе Зићуеђиеа, заједно са иновативним иницијативама као што је Луов пројекат очувања старог семена, удахњује нов живот терасастом пејзажу.

"Када сам био дете, наша породица је била сиромашна, и мислио сам да је пољопривреда тежак посао. Увек сам желео да брзо завршим посао, надајуц́и се да ц́у што пре напустити овај удаљени планински крај да више никада не морам да се бавим њивама”, присетио се Луо.

Међутим, његова перспектива се променила током година, како су терасе Зићуеђиеа стицале све вец́е признање кроз континуиране напоре у очувању и развоју.

Са историјом која сеже преко 2.000 година у поршлост, терасе Зићуеђие се могу похвалити посебним системом за наводњавање и погледом који одузима дах током сезоне, привлачец́и брпојне туристе.

По повратку у свој родни град 2013. године, Луо је био импресиониран прелепим руралним окружењем и носталгичним укусом "старог краставца", традиционалне локалне сорте краставца са јединственом аромом коју није осетио годинама, радец́и у великим градовима.

Од тада, Луо је одлучио да остане и оживи стара семена, доносец́и те носталгичне укусе вец́ем броју људи.

"Семе је 'чип' који покрец́е пољопривреду. Заштита семена је чување нашег наслеђа и очување наше историје", рекао је Луо.

Почео је да тражи надалеко и нашироко трагове тог старог семена, претражујуц́и оближња села па чак и друге округе, сакупивши преко десетак сорти. Временом је открио сорте пиринча које су успевале у клими и на земљишту Зићуеђие, дајући усеве отпорне на болести и инсекте, са ароматичним, укусним зрном.

Године 2018, да би подстакао више пољопривредника да се придруже садњи овог старог семена, Луо је основао задругу. Упркос почетном скептицизму, задруга сада има 35 чланова, који производе висококвалитетни пиринач на терасама Зићуеђие.

Прошле године, задруга је произвела преко 10.000 кг пиринча, са просечном ценом од скоро 40 јуана по кг, што је рекордна цифра.

"Наши древни преци у Зићуеђиеу су се издржавали кроз такве методе пољопривреде и ми желимо да сачувамо и пренесемо овај дар", рекао је Луо.

Тренутно, Луо припрема музеј за семе, надајуц́и се да ц́е у будуц́ности представити и приказати старо семе посетиоцима Зићуеђие.

„Постоји велики потенцијал на селу и желим да напорно радим на заштити ових прелепих терасастих поља“, рекао је он.

(Бета, 29.09.2023)