Може да вам скрати живот и нашкоди здрављу: Шта је ултра-прерађена храна

Текст је ажуриран 19. марта 2024.

Умете ли да разликујете минимално прерађену од ултра-прерађене хране? И да ли је то важно?

„Прерађену храну&qуот; прати лоша репутација у последње време, након што су две нове студије спроведене у Француској и Шпанији повезале ову храну са лошим здрављем, па чак и прераном смрћу.

Истраживање је показало да људи који у периоду од десет година једу више од четири порције прерађене хране дневно, имају 62 одсто веће шансе да умру раније него они који су јели једну порцију дневно или нису јели ултра-прерађену храну.

• Уводи ли Србија ГМ храну
• Шта садржи храна у Србији
• Колико јаја смемо да поједемо

Они који једу ултра-прерађену храну имају веће шансе да доживе срчани или мождани удар.

Ипак, у неким земљама, као што је Велика Британија, људи више од половине калорија уносе преко ултра-прерађене хране.

Како да препознамо најопасније намирнице и поправимо нашу исхрану?

Шта је ултра-обрађена храна?

Не постоји јединствена дефиниција ултра-прерађене хране, али генерално оне садрже састојке који се не користе у домаћинствима.

Многе од њих су хемикалије, боје и заслађивачи који се користе за побољшање изгледа, укуса или текстуре хране.

Газирана пића, слаткиши и пилећи крокети су неки од примера такве хране.

Међутим, могу да се односе и на хлеб, житарице и јогурте.

Како се ултра-прерађена храна разликује од прерађене хране?

Да би се помогло људима да идентификују различите врсте хране, често се користи систем који их дели у четири групе.

То су непрерађена и минимално обрађена храна; прерађени састојци; прерађена храна и ултра-прерађена храну.

Прва група: Непрерађена и минимално прерађена храна

Ово је храна која није прерађена или је минимално прерађена пре него што је унесена и која је богата хранљивим састојцима као што су влакна, витамини и минерали.

У ову категорију спадају свеже воће, поврће, орашасти плодови, семење, житарице, махунарке, јестиве семенке и природне животињске намирнице као што су јаја, риба и млеко.

• Суперхрана која продужава живот
• Ручак за радним столом да или не
• Да ли је здравије бити веган

Минимално прерађена храна може бити сушена, млевена, печена, смрзнута, кувана или пастеризована, али не садржи додате састојке.

Ту спада и смрзнуто воће и поврће, смрзнута риба, пастеризовано млеко, стопостотни воћни сок, јогурт без додатог шећера, зачини и сушено биље.

Друга група: Прерађени кулинарски састојци

Прерађени кулинарски састојци су уља, масти као што је путер, сирће, шећери и со.

Ова храна не треба да се једе сама или у великим количинама, већ обично са храном из прве групе.

Трећа група: Прерађевине

Прерађена храна састоји се од производа обично направљених мешавином састојака из прве и друге групе.

Међу њих спадају димљена и усољена меса, сиреви, свеж хлеб, сланина, засољени или зашећерени орашасти плодови, конзервирано воће у сирупу, пиво и вино.

Главни циљ прераде је продужетак трајања хране или побољшање њеног укуса.

Четврта група: Ултра-прерађевине

Ултра-прерађена храна обично садржи састојке које не бисте додавали кад кувате храну у домаћој радиности.

Можда нећете препознати имена ових састојака будући да су махом хемикалије, вештачке боје, заслађивачи и конзерванси.

• Доручак „главу чува“, каже наука
• Да ли храна може да побољша ваш сексуални живот
• Вегетаријанцима и веганима чешће прети мождани удар

Најчешће конзумирана ултра-прерађена храна у уобичајеној исхрани људи који живе у развијеном свету су:

• индустријски произведен хлеб
• готова храна
• житарице за доручак
• кобасице и друге месне прерађевине
• кондиторски производи
• кекс
• пецива, земичке и торте
• индустријски произведен помфрит
• газирана пића, сокови од воћа и ђусеви
• слане грицкалице (укључујући чипсеве)
• сосови, дресинзи и моча
• конзервирана храна као што су кувани пасуљ и супе
• алтернативе месу
• сојини деривати
• замене за млечне производе

Уме да буде незгодно препознати храну која је ултра-прерађена. У неким случајевима иста врста хране може бити минимално прерађена, прерађена или ултра-прерађена - у зависности од тога како је прављена.

На пример:

1. Хлеб прављен од пшеничног брашна, воде, соли и квасца је прерађен - али додајте емулгаторе или вештачке боје и он постаје ултра-прерађен.
2. Обична овсена каша, корнфлејкс и пшеничне пахуљице су минимално прерађене, али кад произвођач дода шећер, вештачке укусе или боје, постају ултра-прерађене.
3. Обичан јогурт је минимално прерађен, али додајте заслађиваче, конзервансе, стабилизаторе или вештачку боју и он постаје ултра-прерађен.

Кад је храна прерађена, студије показују да може да има малу хранљиву вредност кад стигне до стомака, али може да утиче на то како тело контролише ситост - капацитет за регулисање осећања глади - и чак има негативан ефекат на нивое шећера у крви.

То је зато што су својства биљака или животињских ћелија оригиналних намирница измењена.

Проблеми настају кад ултра-прерађена храна почне у вашој исхрани да замењује непрерађену или минимално прерађену храну које садрже виталне хранљиве састојке.

На пример, у Великој Британији, невероватних 56 одсто калорија које поједе просечна особа потиче од ултра-прерађене хране.

---

Пет начина да препознате ултра-прерађену храну

1. Увек прочитајте етикету: дуг списак састојака, нарочито ако садржи ствари које се користе само код хране произведене у фабрици, може да укаже на то да храна буде ултра-прерађена. Она може да садржи производе са више од пет састојака, према професорки Мајри Бес-Ростроло, коауторки шпанске студије поменуте на почетку.
2. Непрепознатљиви састојци могу да буду адитиви. Већина је безбедна, али обратите пажњу јер се за неке од њих тврди да могу да имају негативне последице.
3. Обратите пажњу на 'семафорске' етикете које указују на то колика пропорција производа је прављена од засићених масти, шећера и соли: висока (црвена), средња (жута) и ниска (зелена).
4. 'Свежа храна' са дугим роком трајања може да укаже на присуство конзерванса. Нека храна која садржи конзервансе, као што је сланина (со и нитрати), није 'ултра-прерађена'. Међутим, сланина није здравија алтернатива салами - која је класификована као 'ултра-прерађена' зато што има више додатих састојака и додатно је била прерађивана у фабрици. Ту не спада ни дуготрајно млеко, које је пастеризовано на ултра-високој температури и не садржи конзервансе и стога се не класификује као ултра-прерађена, већ минимално прерађена храна. Чувајте се на етикети конзерванса као што су натријум-бензоат, нитрат и сулфит, БХА и БХТ.
5. Обратите пажњу на агресивни маркетинг и брендирање. „Јесте ли икад видели маркетиншке кампање високог профила за јабуке и крушке? Не бих рекла&qуот;, каже професорка Мајра Бес-Растроло.

Како се ултра-прерађена храна проширила по света?

Људи у Великој Британији и САД највише једу ултра-прерађену храну.

Током 2023. године, ова храна чинила је 58 одсто просечног уноса калорија одрасле особе у САД и 66 одсто код детета.

Да ли је једење ултра-обрађене хране лоше по здравље?

Не постоје дефинитивни докази о утицају конзумирања ултра-обрађене хране на здравље.

Међутим, недавна студија у Британском медицинском журналу, заснована на анкети међу 9,9 милиона људи широм света, повезује такву храну са:

• већим ризиком од смрти од кардиоваскуларних болести (као што су срчани удар и мождани удар)
• гојазношћу
• дијабетесом типа 2
• проблемима са спавањем
• анксиозношћу и депресијом

Међутим, студија није могла да докаже да је прерада хране изазвала болести.

Гојазност

„Добијање на тежини је први и најочигледнији ефекат једења ултра-обрађене хране&qуот;, каже Крис ван Тулекен, имунолог са Универзитетског колеџа у Лондону, који је такође писао о исхрани.

Ова храна је већ богата мастима, соли и шећером, каже он.

Студија Империјал колеџа у Лондону сугерише да више од милијарду људи широм света - један човек на осам - сада има проблема са гојазношћу.

У њему се истиче да се између 1992. и 2022. године стопа гојазности више него удвостручила међу одраслим женама, скоро утростручила међу одраслим мушкарцима и повећала пет пута међу децом и адолесцентима

Према последњим подацима Светске здравствене организације (СЗО) и Глобалне здравствене опсерваторије из 2016, више од 28 одсто одраслих у Америци сада је гојазно, као и 26 одсто у Европи, 19 одсто у источном Медитерану и девет одсто у Африци.

Дијабетес

Више људи широм света сада има дијабетес типа 2, према Међународној федерацији за дијабетес.

„Шећер, со и маст у ултра-прерађеној храни су фактори ризика за развој дијабетеса типа 2 - као и исхрана богата калоријама и мало хранљивих материја&qуот;, каже Јако Тумилехто, професор јавног здравља на Универзитету у Хелсинкију.

Блиски исток и северна Африка су забележили посебно висок пораст броја људи са дијабетесом типа 2.

„Многе од ових земаља производе саме храну&qуот;, каже професор Тоумилехто.

„Ултрапрерађена храна је лака за транспорт и складиштење и зато је прехрамбене компаније највише шаљу.&qуот;

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.19.2024)