Сабља и Мрак
Недељник 27.11.2024
Мени је било тужно да гледам „Сабљу“, не толико због серије, у чију оцену не бих улазио, осим што ми је јасно да је радио Беба, колико због осећаја колико је било узалудно све то што је покушао Ђинђић.
Немогуће да он није то схватио, иако је на крају нешто слично признао Слободану Милосављевићу у колима. Мрак је добар само у биоскопским дворанама, и то на не више од два сата, а како се један убица из тог времена исповедио познатом новинару који није стигао да то преточи у књигу: „Ми смо били мрак.“ Тако се, макар, хвалио. Као последња сцена „Сопраноса“. Ми те притиске очигледно нисмо најбоље схватили, као ни у серији, јер злочинци после рата нису проблем
