Шта је прелазна влада и да ли би Србија могла да је добије

Прелазна влада.

Тих 13 слова, сакупљених у две речи, често се могу чути у јеку студентских и других протеста од пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024, када је погинуло 15 људи.

Неке опозиционе странке прелазну владу виде као једино решење политичке кризе која је довела до оставке премијера Милоша Вучевића, али се власт томе жустро противи, пре свега, председник Александар Вучић.

Владајућа коалиција, коју предводе Српска напредна странка (СНС) и Социјалистичка партија Србије (СПС), има апсолутну већину да направи нови кабинет, али постоји и могућност нових избора, које опозиција не жели.

„Оно што стално мора да се понавља јесте да студенти немају политичке захтеве у смислу промене изборног система или владе&qуот;, каже Бојан Вранић са Факултета политичких наука у Београду за ББЦ на српском.

„Опозиција покушава да у свему нађе сопствени простор и наметне прелазну владу као политичко решење, што власт користи да би девалвирала студентске протесте.

„То је замена теза&qуот;, додаје Вранић.

• Студентске блокаде и институције: Ко је надлежан за испуњење захтева
• Анкетна комисија: Пет спорних тачака у реконструкцији надстрешнице у Новом Саду
• Тужилаштво за организовани криминал укључено у истрагу о паду надстрешнице

Шта је прелазна влада?

„Прелазна влада се као политичко решење најчешће бира онда када се дубока криза не може решити институционалним путем&qуот;, објашњава Вранић.

Најчешће су у питању кризе поверења у владајуће странке и када „власт до те мере изгуби легитимитет да релевантни актери у друштву - партије, цивилно друштво, медији, па и бирачи - не верују да ће власт играти фер и поштено&qуот;.

„У таквим ситуацијама се прелазна влада узима као решење којим би се постигао минимални договор око неког зацртаног циља, што могу бити изборни услови, реформа медијских закона или нешто треће&qуот;, каже Вранић.

Најпознатији пример у Србији забележен је пре четврт века.

После 5. октобра 2000. године и пада режима Слободана Милошевића, формирана је прелазна влада са циљем да се обзбеди стабилност и организују фер и слободни избори у року од три месеца.

На њеном челу био је Миломир Минић из СПС-а, а потпредседници су били Небојша Човић из Демократске опозиције Србије (ДОС) и Спасоје Крунић из Српског покрета обнове (СПО), што је углавном једна од карактеристика прелазне владе - у њој учествују сви релевантни политички актери из власти и опозиције.

„Предуслов за ефикасну прелазну владу би био да се опозиција укрупни - најбоље у један блок, али барем два&qуот;, истиче Вранић.

Погледајте видео о 5. октобру 2000.

Прелазну владу треба разликовати од техничке владе, која „постоји од тренутка када једна влада заврши мандат, а мандат друге не почне, чиме се омогућава континуитет у прелазном периоду.&qуот;

Као једна од опција за решење кризе помиње се и експертска влада, која се значајно разликује и од прелазне и од техничке.

„То су владе где не бирате представнике изабране на изборима, већ на основу ауторитета, знања, искуства или вештина&qуот;, каже Вранић.

Вучић је 2014. као премијер формирао владу чији део нису били само званичници СНС-а или СПС-а, већ и људи доведени као успешни у њиховим областима, попут Лазара Крстића (финансије), Кори Удовички (државна управа и локална самоуправа), Саше Радуловића (привреда) и Срђана Вербића (просвета).

На исти начин је и Ана Брнабић, бивша премијерка, а данас председница Скупштине Србије, 2016. постала министарка за државну управу и локалну самоуправу.

„Најбоља влада је репрезентативна, која је осликава владајућу структуру у парламенту&qуот;, истиче Вранић.

• Два месеца студентских блокада: „Вапај за правном државом&qуот;
• Протести у малим местима у Србији: Подршка студентима и 'ослобађање од страха'
• Јесу ли студентски протести у Србији 'обојена револуција' како тврде власти

Говорили су о прелазној влади

• „Неће бити прелазне владе. Србија мора да добије само српску владу, ако то уопште буде могуће. Ако не, онда морамо да идемо на нове изборе. Нису нам потребне владе наметане без избора и народне воље&qуот; – председник Александар Вучић, 2. фебруара 2025. на друштвеним мрежама.
• „Неће свакако бити прелазна влада, биће српска влада&qуот; - премијер Милош Вучевић, 8. фебруара 2025. на трибини Српске напредне странке у Темерину.
• „Нема шансе (да буде прелазне владе). То би био договор нас и опозиције, да занемаримо шта каже народ и кажемо 'шта кога брига шта мислите и како сте гласали, нисте нам важни'. То је буквално пуч, не владавина народа&qуот; - председница скупштине Ана Брнабић, 2. фебруара на телевизији Пинк.
• „Чули сте председника Вучића шта је рекао (о прелазној влади)... Познајем човека и сигуран сам да никад неће бити за то. Пошто он предлаже мандатара, ићи ће се ка поштовању избора&qуот; – министар полиције и лидер СПС-а Ивица Дачић, 1. фебруара за телевизију Пинк.

Да, прелазна влада се по дефиницији не бира на изборима, каже Вранић.

Ипак, то сматра „тривијалношћу&qуот;, а изјаве представника власти „креативним тумачењем чињеница&qуот; и „добрим примером пост-истине, када се вредност појма преведе у значење које вама одговара&qуот;.

„Прво, да ли и тренутно изабрана влада заиста одражава вољу бирача, да ли им изборни услови омогућавају да слободно искажу политичке преференције?&qуот;

„Друго, прелазне владе и настају зато што постоји криза поверења у изборни систем&qуот;, истиче професор.

У извештају Фридом хауса, организације за заштиту људских права и промоцију демократије из 2024, забележен је „највећи пад Србије у последњих десет година.&qуот;

Томе су највише допринели избори из децембра 2023, одржани у непоштеним условима и уз бројне нерегуларности, наводи се извештају.

Српска напредна странка „нарушава политичка права и грађанске слободе, вршећи притисак на независне медије, политичку опозицију и организације грађанског друштва&qуот;, додају.

Србија је наставила и пад на листи перцепције корупције у јавном сектору - у Европи су лошије само Босна и Херцеговина и Белорусија, указује се у новом извештају организације Транспаренси.

Један од слогана протеста после пада надстрешнице управо је „корупција убија&qуот;.

• О надстрешници и каменолому: Може ли корупција да убија и како
• Корупција у Србији: Најлошија позиција од 2012. године, извештај Транспарентности
• Фридом хаус: Највећи пад демократије и људских права у Србији у последњих 10 година

Ко предлаже прелазну владу?

• „Власт је изгубила легитимитет, политичка криза је достигла врхунац. Прелазна влада је једини начин да се остваре два основна циља - испуњење студентских захтева и стварање елементарних услова за одржавање слободних и поштених избора, на основу којих би били формирани легитимни органи власти&qуот; - иницијатива Проглас у саопштењу 17. фебруара.

Предлажу да прелазна влада буде ограниченог мандата - не краћег од три и не дужег од девет месеци - као и да има „незнатно проширени мандат техничке владе&qуот;, само са министарствима неопходним за несметано остваривање основних циљева.

На челу ресора треба да буду стручне особе потврђеног друштвеног угледа и ауторитета, а изабрани министри да се обавежу да неће учествовати на првим наредним изборима, нити да ће бити део нове владе, додају.

• „Без испуњења студентских захтева нема ни приче о изборима, а камоли избора. Када се то деси онда следи формирање техничке/прелазне владе која треба да припреми услове - медији, притисци на бираче и контролоре, куповина гласова, бирачки списак - и тек онда избори&qуот; - Драган Ђилас, лидер опозиционе Странке слободе и правде (ССП), на Иксу 28. јануара.
• „Једино решење за излазак из кризе је прелазна влада. Сада је једини циљ да доведемо ситуацију у земљи до тог степена усијања да Александар Вучић нема куд, него да као једино рационално решење прихвати прелазну владу&qуот; - Милош Јовановић, лидер опозиционе Нове демократске странке Србије (НДСС) 12. фебруара за Н1.
• „Под овим условима, наравно, нема учешћа на изборима, а ова власт никада неће организовати нормалне изборе. До њих се долази кроз неки транзициони механизам, звали га прелазна влада или било којим другим именом и око тога морамо да се договоримо&qуот; - Здравко Понош, лидер опозиционе странке Србија центар (Срце), 12. фебруара за Н1.
• Једино је прихватљива „влада експерата, коју не би чинили ни представници власти ни опозиције, а у чијем би формирању учествували студентски пленуми&qуот; и то орочена на годину дана - опозиоциони покрет Крени промени, 27. јануара.
• „Прелазна влада би морала да одмах крене у обрачун с корупцијом и криминалом. Формирала би се тужилачка полиција која би спроводила одлучне кораке у борби против корупције&qуот; - Срђан Миливојевић, лидер Демократске странке, 10. јануара, за Н1.

• Може ли Вучић да помилује неосуђене студенте и учеснике блокада
• Хрвоје Класић: Студентски протести у Србији већи од оних 1968.
• Ко је 'Ћаци' и какве везе има са студентским протестима

Прелазне владе у региону: Случај Северне Македоније

Прелазне владе у последњих 15 година, када је реч о југоисточној Европи, имале су Бугарска 2024. и 2022. године, Румунија 2015, али и Грчка 2011. и Аустрија 2019.

Вранић истиче случај Северне Македоније.

„За нас је она најрелевантнија, тај случај је најприближнији ономе што се код нас дешава&qуот;, сматра.

„У Северној Македонији је такође постојала криза поверења у власт, само што је она изазвана делањем опозиције, не цивилног сектора или студената&qуот;.

Решење је пронађено у моделу мешовитог учешћа власти и опозиције у организовању избора, уведеном после година тензија, протеста и опозиционог бојкота парламента.

У фебруару 2015. тадашњи лидер опозиције Зоран Заев бацио је прву „бомбу&qуот;, како су симболично названа сазнања до којих је дошао, оптуживши тадашњег премијера Николу Груевског за прислушкивање више од 20.000 људи, међу њима политичари, новинари, активисти, грађани.

Груевски 2016. подноси оставку, формира се техничка влада која организује изборе и Заев постаје премијер.

Техничка влада у Скопљу формирана је и у јануару 2024. године, такође са задатком да у наредних 100 дана организује изборе, одржане 8. маја.

„Разлика у односу на Србију јесте што је Северна Македонија етнички подељено друштво, па постоји фактор албанских партија, али и што се у све као посредник укључила Европска унија.&qуот;

Иако поједини опозициони званичници у Србији позивају да се ЕУ као медијатор укључи у решавање актуелне политичке кризе, посредништва још нема.

„Северна Македонија је један од ретких примера где је ЕУ правовременом интервенцијом успела да доведе до консензуса међу политичким актерима и реформи у јасно задатим роковима&qуот;, каже Вранић.

„То је наравно довело и до победе опозиције... Врло ретко прелазне владе доводе до опстанка партије на власти и у том смислу је рационално зашто је Српска напредна странке не жели.&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.20.2025)