Како сам у истом дану гледао фудбалере и кошаркаше Србије - у Летонији

Куриозитет.

Реч која би можда најприкладније могла да опише дату ситуацију јер, ако изузмемо Олимпијске игре, не дешава се баш често да национални тимови у два, било која спорта, а камоли најпопуларнијим, играју у истом дану, у истом месту, у гостима.

То се 6. септембра 2025. догодило фудбалерима и кошаркашима Србије, пошто су у размаку од неколико сати, више од 1.300 километара далеко од куће, изашли на спортска борилишта у летонској престоници Риги и остварили половичан учинак.

Фудбалска репрезентација Србије победила је домаћу Летонију минималним резултатом 1:0 у мечу групне фазе квалификација за Мундијал наредне године, док су кошаркаши изненађујуће изгубили од Финаца у осмини финала Евробаскета 2025.

Тиме Рига, на неки начин, улази у легенду, а ја, ни крив ни дужан, постајем сведок готово историјског догађаја и дана за домаћи спорт, али подељених емоција.

'Шта друго радити суботом?'

Пун месец у даљини, хладна супа на столу и репрезентативци Србије у фудбалу на метар од мене.

,,Момци, сутра два гола разлике&qуот;, на српском добацује мушкарац за суседним столом једног ришког ресторана Милошу Вељковићу и Стефану Бабићу.

,,Наравно, наравно&qуот;, одговарају му у пролазу, вече пре утакмице између Летоније и Србије, у квалификацијама за Мундијал 2026.

У суботу су, уочи меча, улице у близини стадиона Даугава биле још увек мокре од кише која је раније пала, али то није спречило стотине домаћих навијача у бордо дресовима и мајицама да га походе.

Приближавајући се главном улазу у стадион, чујем српски језик код мањих група људи који би такође на утакмицу, па лутају около тражећи карту вишка.

У сусрет ми иде Фабијан Скринкстијанус, навијач Летоније са шалом око врата, чији спортски миљеници, такође у оба спорта, данас играју тешке и важне мечеве.

„Невероватан дан за летонски спорт.

„Две велике утакмице, против врло јаког противника Србије у фудбалу и наших комшија Литванаца у кошарци, такође изузетно снажног тима“, говори Летонац.

Игра његове репрезентације у досадашњем току квалификација му се „допада“, посебно против Енглеске на Вемблију где су „показали борбеност“.

„И ви имате изузетно јак тим и звезде попут Душана Влаховића и Александра Митровића, мада можда извучемо 1:1“, додаје.

Свиђа му се што је дошло доста навијача Србије, за које каже да су „посвећени“, али верује да ће и његови сународници бити и те како гласни.

Испред стадиона је већ галама, али не од навијања, већ због негодовања српских навијача којима је онемогућен улазак на меч у националним и обележјима репрезентације.

Гостујући део је затворен, док су сектори А и Б, пред којим стојим, намењени само за домаће навијаче, објашњава ми полицајац који једини од присутних припадника органа реда и мира зна енглески и упућује ме на правилник окачен на капију пар метара даље.

„Стриктно је забрањено приказивање или употреба симбола гостујућег тима – подразумевајући заставе, транспаренте, навијачке реквизите, одећу“, пише.

„Жао ми је због овог неспоразума, могу да ставе ствари код улаза, на ћошку, али на властиту одговорност“, прича литвански полицајац.

Окренувши се назад, затичем готово филмску сцену - више српских навијача скида и пресвлачи мајице, дуксеве и дресове, не би ли некако прекрили обележје и нашли начин да уђу на стадион.

Ипак, многи одустају и продају купљене карте.

Истовремено стадиону прилазе најватреније присталице летонске селекције, палећи бакље и димне бомбе, те певајући навијачке песме.

„Што се очекивања од данашње утакмице тиче, прво бисмо да уђемо, али мислим да је то немогуће пошто имамо обележја Србије“, говори Давид из Новог Сада.

„Делује ми да је проблем што гостујући навијачи нису уопште најављени“, додаје.

У Летонију су допутовали дан пре због кошарке и успут сазнали да Србија игра фудбал у Риги.

„Наравно да смо дошли, да играмо и стони-тенис и то бисмо гледали“, додаје у шали.

У летонској престоници остају до краја Евробаскета, очекујући да ће „Србија освојити турнир“.

„Макар вечерас да победимо, да нисмо џабе дошли“, осмехујући се каже Давид, не слутећи да ће неколико сати касније уследити хладан туш.

По уласку на стадион дочекала ме је песма летонских навијача распоређених на северној трибини стадиона Даугава, као и Давидова порука: „Успели смо да уђемо.“

„Уклонили смо обележја и послали једног од нас са ранцем у хотел, остала четворица су ушла, без обележја&qуот;, написао је Новосађанин.

„Орлови“ су већи део сусрета имали контролу над игром и остварили значајнији број шанси, али је само један шут завршио у мрежи, Јувентусовог офанзивца Душана Влаховића у 12. минуту, на асистенцију Александра Катаија.

Гол је постигнут у тренутку док су се на трибини размењивали звиждуци, да би потом било послато и више политичких порука.

Домаћи навијачи су окачили њихову и украјинску заставу са натписом на летонском „ви странци, не долазите у нашу земљу“ и скандирали „слава Украјини, херојима слава“, паролу коју често војници и грађани ове источноевропске државе узвикују од почетка рата са Русијом.

Српски навијачи су викали „Косово - Србија“, што је наишло на негодовање Летонаца, а зачуло се чак и „слава Русији“, због чега је један радник обезбеђења био у стању приправности.

Оно што многима није, пошло је за руком једном српском навијачу, да унесе заставу и слика се са њом на полувремену.

Моментално му је обезбеђење одузело, уз обећање да ће је добити на крају.

У другом полувремену није било претерано атрактивног фудбала, па су и трибине делимично утихнуле - све до зауставног времена када је летонски играч Ренарс Варславанс погодио стативу.

По завршетку утакмице огласио се и Бранко Радујко, генерални секретар Фудбалског савеза Србије рекавши да су „усмено упознали УЕФА са овим необјашњивим поступком летонског савеза“, те да ће „већ у понедељак“ то учинити и дописом УЕФА и ФИФА.

„А (спортски) дан је тако лепо почео“, помислио сам у себи, парафразирајући први албум ријечке панк групе Параф, који је идеално описао дотадашњи ток збивања - још неко време.

Марканен, Ваљевац до Токија и 'стрес-терапија'

Српски навијачи се од почетка првенства пре мечева окупљају у кафићу на неколико стотина метара од Шаоми арене, дружећи се, певајући, а и играјући баскет у дворишту.

Сличну сцену сам затекао и сада, уз једну битну разлику - међу окупљенима је једно, широј јавности, познато навијачко лице са кошаркашком лоптом на глави, које је у Ригу на осмину финала, стигло после више сати вожње преко Франкурта из Љубљане где иначе живи.

„Кренуо сам да је носим из носталгије 2013. када сам се доселио у главни град Словеније, где је било Европско првенство.

„У почетку нисам имао превише храбрости, али сам онда рекао себи: 'То сам ја, то је моја Србија, бодримо момке где год да су'&qуот;, говори Иван Марјановић, познатији као „Ваљевац до Токија“, на његовом петом узастопном Евробаскету.

На глави носи трећу по реду кошаркашку лопту на којој ћирилицом пише Ваљево, његов родни град - прву је изгубио у Италији, а другу му је потписао Новак Ђоковић па је одложио у витрину.

Увек на првенствима еуфорија преовлада, па је „боље ићи корак по корак“, сматра Марјановић.

„Ово је јако важна утакмица за момке, да поврате самопоуздање, да се врати прави Васа (Мицић), да добијемо Николу Милутинова и целу екипу напокон“, ентузијастично додаје.

Десета метара даље, у дресу Лаурија Марканена, утакмицу између Литваније и Летоније на великом видео биму прати Јони Пурхо из Финске.

И он је у Ригу стигао ноћ пре, али је претходно одгледао четири од пет утакмица његове репрезентације у групној фази која је играна управо у Финској.

„Мислим да ће бити веома тешко, Србија има изузетно јак тим, али желимо да верујемо да ћемо победити.

„И кошаркаш чији дрес носим, треба да постигне доста поена да бисмо победили“, рече Пурхо вероватно се не надајући да ће погодити готово све о чему је причао.

У хали је скоро карневалска атмосфера.

Финци су дошли са перикама на главама, картонима са ликовима њиховим кошаркашких љубимаца и не престају са песмом, док су српски навијачи углавном махали заставама, радујући се поенима и спорадично скандирајући.

На трибини је била и једна организованија навијачка група Срба која је певала родољубиве песме, уз ударце бубњева.

„Не треба стрес, они ће се стресирати на крају“, говори ми 55-годишњи српски навијач из Осла који седи до мене, прилично самоуверено, мислећи на Финце.

Више пута ми је његова реченица пролазила кроз главу до краја утакмице, посебно када смо стизали резултат или презумали вођство, али се није обистинила - као и остале жеље у вези са кошаркашком реперзентацијом Србије многих мојих саговорника тог дана.

Стрес је остао да станује код српских навијача.

Ипак, са утакмице ћу сигурно понети више лепих слика и успомена, попут закуцавања Николе Јокића на почетку меча, тројке Василија Мицића са велике удаљености, као и алеј-ап потез на релацији Стефан Јовић и Никола Милутинов.

Али и малтене беспрекорна игра Лаурија Марканена и једно његово вансеријско закуцавање, које сам до сада имао прилике само на видео клиповима да гледам, не и уживо.

Када је семафор показао крајњи резултат, 92:86, наступила је журка за Финце, а туга за српске навијаче, од којих су многи допутовали у Ригу за елиминациону фазу првенства, надајући се да ће Србија далеко догурати.

Наметнути терет фаворита је ипак био претежак, а бројне недаће и повреде, првенствено капитена Богдана Богдановића, отежале су пут ка медаљи.

По изласку, делимично изгубљеног погледа, испред хале срећем Давида из Новог Сада и његову екипу, у доста бољем стању, говори да је због клуба за који иначе навија „навикао на овакве ситуације“.

„Уживајте, колико год можете“, поздрављам их одлазећи.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Распоред и резултати утакмица на Евробаскету 2025.
• Шта је задња ложа која мучи српске кошаркаше
• Евробаскет: Бледа Србија иде кући, Марканен и Финска сервирали пораз који ће 'Орлови' дуго памтити
• Ораснице за Пешића, 'златни бодови' за Пиксија: Србија победила Летонију
• Пешић: Сви се питају како Србија може да изгуби од Финске, а ето десило се и то
• „Мусу земе Латвија“: Аутограми, креативна четврт у Бријан улици и кратке лекције летонског језика

(ББЦ Невс, 09.07.2025)