Страх од робота: Шта ако вештачка интелигенција постане свесна

Улазим у кабину уз извесну дозу зебње.

Ускоро ћу бити изложен стробоскопским светлима уз музику, јер учествујем у истраживачком пројекту који покушава да открије шта нас заправо чини људима.

Ово искуство подсећа на тест из научнофантастичног филма Истребљивач (Бладе Руннер), осмишљен да разликује људе од вештачки створених бића која се представљају као људи.

Да ли сам можда робот из будућности, а да то ни не знам?

Да ли ћу положити тест?

Истраживачи ме уверавају да се овај експеримент заправо не бави тиме.

Уређај који називају Дреамацхине (Машина за снове) пројектован је да проучава како људски мозак ствара нашу свесну перцепцију света.

Како се пали стробоскоп, иако су ми очи затворене, видим ковитлаце дводимензионалних геометријских образаца.

Као да сам ускочио у калеидоскоп, где се непрестано смењују троуглови, петоуглови и осмоуглови.

Боје су живе, јарке и стално се смењују: ружичаста, пурпурноцрвена и тиркизна и светле попут неонских лампи.

„Машина за снове”, помоћу треперећих светала, износи унутрашњу мождану активност на површину, са циљем да истражи како функционишу наши мисаони процеси.

Слике које видим су јединствене за мој унутрашњи свет, и само за мене, кажу истраживачи.

Верују да ти обрасци могу да открију нешто о самој природи свести.

„Прелепо је, апсолутно прелепо. Као да летим кроз сопствени ум!”, чују како шапућем.

„Машина за снове”, која је у Центру за науку о свести Универзитета у Сасексу, у Енглеској само је један од многих нових истраживачких пројеката широм света који се баве људском свешћу.

Анализира се онај део ума који нам омућава да мислимо, осећамо, будемо свесни себеи доносимо независне одлуке о свету око нас.

Научници се надају да ће проучавањем природе свести успети боље да разумеју шта се заправо дешава у „силицијумском мозгу” вештачке интелигенције.

Неки верују да ће системи вештачке интелигенције ускоро постати свесни, ако то већ нису.

Али шта је заправо свест и колико је вештачка интелигенција близу да је стекне?

Да ли би сама помисао да вештачка интелигенција може да постане свесна могла суштински да измени човечанство у наредних неколико деценија?

• Тридесет појмова кључних за разумевање вештачке интелигенције
• Хоће ли вештачка интелигенција постати ‘бог’
• Вештачка интелигенција можда има осећања

Од научне фантастике до стварности

Идеја о машинама које поседују властити ум одавно је присутна у научној фантастици.

Забринутост због вештачке интелигенције постоји скоро век, још од филма Метрополис, у којем робот опонаша праву жену.

Страх да машине постану свесне и угрозе људе истражује се у филму 2001: Одисеја у свемиру из 1968. године, у којем рачунар ХАЛ 9000 напада астронауте на свемирском броду.

У најновијем филму из серијала Немогућа мисија, који је управо изашао, свету прети моћна, изопачена вештачка интелигенција.

Један од ликова је описује као „самосвестног дигиталног паразита, који сам учи и прождире истину”.

У скорије време дошло је до преокрета у начину на који се у стварном свету размишља о свести машина.

Све више релевантних људи изражава забринутост да то више није само у домену научне фантастике.

Ова нагла промена подстакнута је достигнућима такозваних великих језичких модела (ЛЛМ - ларге лангуаге моделс), доступним на апликацијама на мобилним телефонима, као што су Гемини и ЧетГПТ.

Способност најновије генерације великих језичких модела да води уверљиве и течне разговоре изненадила је чак и њихове творце, али и неке од водећих стручњака у тој области.

Неки научници све више верују да ће се како вештачка интелигенција постаје све интелигентнија, лампица одједном упалити унутар машина и да ће оне постати свесне.

Други, попут професора Анила Сета који предводи тим Универзитета у Сасексу, нису сагласни са тим ставом и кажу да је „слепо оптимистичан и вођен склоношћу људи да себе сматрају посебним”.

„Свест повезујемо са интелигенцијом и језиком јер су они код људи повезани.

„То што су повезани код нас не значи да су и код свих других врста, на пример, код животиња”, каже он.

Погледајте да ли вештачка интелигенција може постати свесна себе ББЦ Јутјуб каналу

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=0ц6ИЦ6хв6Цс

Дакле, шта је заправо свест?

Кратак одговор је да нико не зна.

То је јасно из пријатељских, али жустрих расправа у тиму професора Сета, у којем раде млади стручњаци за вештачку интелигенцију, рачунарске науке, неуронауке, и филозофију, и заједно покушавају да одговоре на једно од највећих питања науке и филозофије.

Иако у Центру за истраживање свести постоје различита мишљења, научници су сагласни у погледу методе: разлагање овог огромног проблема на низ мањих у оквиру различитих истраживачких пројеката, међу којима је и „Машина за снове”.

Баш као што је потрага за „искром живота” која би оживљавала неживе објекте напуштена у 19. веку у корист разумевања како функционишу појединачни делови живих система, тим из Сасекса сада користи исти приступ када је реч о свести.

Надају се да ће установити обрасце мождане активности који објашњавају различите аспекте свесног искуства, као што су промене у електричним сигналима или протоку крви ка одређеним регијама мозга.

Циљ није само да се пронађу корелације између мождане активности и свести, већ и објашњења за појединачне компоненте свести.

Професор Сет је забринут да можда срљамо у будућност коју све брже обликује технолошки напредак без довољно научног знања и размишљања о последицама.

„Понашамо се као да је будућност већ написана и да постоји неминован поход ка надљудској замени”, каже он.

„Нисмо довољно разговарали о расту утицаја друштвених мрежа, што је углавном на нашу колективну штету, али у случају вештачке интелигенције, још није касно и можемо да одлучимо какву будућност желимо”, указује он.

• Како је бот у ког сам се заљубио раскинуо са мном
• Три стадијума вештачке интелигенције: Да ли може да доведе до нашег изумирања?
• Како вештачка интелигенција открива нове начине за борбу против тешких болести

Да ли вештачка интелигенција већ има свест?

У технолошком сектору има оних који верују да су системи вештчке интелигенције у нашим рачунарима и телефонима већ можда свесни, и да би тако требало и да се према њима опходимо.

Компанија Гугл је 2022. суспендовала софтверског инжењера Блејка Лемоана пошто што је изјавио да четботови вештачке интелигенције могу да осећају и потенцијално пате.

У новембру 2024, службеник за добробит вештачке интелигенције у компанији Антхропиц, Кајл Фиш, био је коаутор извештаја у којем се наводи да је свест вештачке интелигенције реална могућност у блиској будућности.

Недавно је за амерички дневник Њујорк тајмс (Тхе Нев Иорк Тимес) изјавио да верује да постоји мала вероватноћа (15 одсто) да су четботови већ свесни.

Један од разлога што верује да је то могуће је чињеница да нико, чак ни људи који су развили те системе, не знају тачно како они функционишу.

Погледајте видео: Албанија - прва држава са министарком створеном вештачком интелигенцијом

То је забрињавајуће, сматра Мари Шенахан, водећи научник у компанији Гугл Дипмајнд и почасни професор вештачке интелигенције на Империјал колеџу у Лондону.

„Заправо не разумемо баш најбоље како велики језички модели раде изнутра и то је свакако разлог за забринутост”, каже професор Шенахан за ББЦ.

Додаје да је за технолошке компаније кључно да стекну дубље разумевање система које развијају.

„У чудној смо ситуацији у којој градимо те изузетно сложене системе, а немамо поуздану теорију о томе како тачно остварују те запањујуће резултате.

„Зато ће боље разумевање начина на који функционишу омогућити да их усмеримо у жељеном правцу и осигурано да буду безбедни”, каже он.

Погледајте видео: Како вештачка интелигенција користи нашу пијаћу воду

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=ј-ПСјнвВ6ав

'Следећа фаза у еволуцији човечанства'

У технолошком сектору преовладава став да велики језички модели тренутно нису свесни начина којим ми доживљавамо свет, а вероватно ни на било који други начин.

Али супружници Ленор и Мануел Блум, почасни рофесори на Универзитету Карнегију Мелону у Питсбургу, у америчкој држави Пенсилванији, верују да ће се то ускоро променити.

Та промена би, тврде они, могла да се деси када вештачка интелигенција и системи великих језичких модела добију више непосредних сензорских улазних података из стварног света, као што су вид и додир.

То би им обезбеђивале камере и хаптички сензори (који детектују додир), повезани са системима вештачке интелигенције.

Блумови развијају рачунарски модел који ствара сопствени унутрашњи језик брејниш (Браинисх), како би омогућио обраду додатних чулних података и тако покушао да понови процесе који се одвијају у људском мозгу.

„Верујемо да брејниш може да реши проблем свести, онакву какву је ми познајемо.

„Свест вештачке интелигенције је неминовна”, каже Ленор за ББЦ.

Мануел уз осмех додаје да верује да ће нови системи који ће се појавити бити „следећа фаза у еволуцији човечанства”.

Свесни роботи „биће наши потомци”, сматра он.

„У будућности, такве машине ће постојати на Земљи, и можда на другим планетама, кад нас више не буде било”.

Професор Дејвид Чалмерс, стручњак за неуронауку на Универзитету Њујорка, још је 1994. дефинисао разлику између стварне и привидне свести на конференцији у Тусону, у америчкој држави Аризони.

Тада је изнео „тежак проблем свести” да се објасни како и зашто сложене операције у мозгу доводе до свесног искуства, као што је, на пример, емоционална реакција коју доживимо када чујемо песму славуја.

Постоји могућност да се реши овај „тежак проблем свести”, тврди професор Чалмерс.

„Идеални исход био би онај у коме човечанство дели плодове ове нове интелигенције.

„Можда су наши мозгови увећани системима вештачке интелигенције”, каже за ББЦ.

Говорећи о умешаности научне фантастике, иронично додаје: „У мојој струци, танка је линија између научне фантастике и филозофије”.

• Може ли четбот заиста да буде друг вашем детету
• Робот или човек: Ко боље решава загонетке
• Вештачка интелигенција би могла да замени 300 милиона послова

'Рачунари од меса'

Међутим, професор Сет истражује идеју да права свест може да постоји само у живим системима.

„Постоји снажан аргумент да за свест није довољно рачунање, већ да си жив систем.

„Код мозгова, за разлику од рачунара, тешко је раздвојити оно што раде од онога што јесу”, каже он.

Тврди да је без тог раздвајања тешко поверовати да су мозгови „само рачунари од меса”.

Ако је интуиција професора Сета да је „бити жив” кључни услов за постојање свести на правом трагу, технологија која би највероватније могла да развије свест неће бити израђена од силицијума.

И неће је покретати рачунарски код, већ ће се састојати од сићушних скупина нервних ћелија величине зрна сочива које се тренутно узгајају у лабораторијама.

У медијима су познати као „мини-мозгови”, у научној заједници се називају церебралним органоидима и користе се за истраживање функционисања мозга, као и за испитивање лекова.

Аустралијска компанија, Цортицал Лабс из Мелбурна, развила је чак систем нервних ћелија у посуди који може да игра спортску видео-игру Понг из 1972. године.

Иако је далеко од стварног свесног система, такозвани „мозак у посуди” изгледа сабласно док помера палицу горе-доле по екрану да би ударио лоптицу.

Неки стручњаци сматрају да ће ако се свест икада и појави, највероватније то бити кроз напредније и веће верзије ових система живих ткива.

Компанија Цортицал Лабс прати њихову електричну активност у потрази за било каквим сигналима који би могли да наговесте настанак свести.

Брет Кејган, главни научник и оперативни директор фирме, свестан је да би нека потенцијална, непредвидива интелигенција могла да има приоритете који „нису у складу са нашима”.

У том случају, каже у полушали, могуће „органоидне господаре” би било лакше победити, јер „увек има избељивача” који може да се полије по крхким неуронима.

Враћајући се озбиљнијем тону, истиче да је мали, али значајан ризик од појаве вештачке свести нешто на шта би „велики играчи” у овој области морали озбиљније да обрате пажњу у оквиру истинских научних напора.

„Нажалост, не видимо никакве озбиљне напоре у том домену”, додаје разочарано.

Погледајте причу о првом филму у виртуелној реалности направљеном у Србији на ББЦ Јутјуб каналу

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=_1ДиаАјцвзЕ

Илузија свести

Непосреднији проблем би могао да буде питање како илузија да су машине свесне утиче на нас.

За само неколико година можда ћемо живети у свету у којем нас окружују хуманоидни роботи и дипфејк прикази који делују свесно, упозорава професор Сет.

Забринут је да људи неће моћи да одоле уверењу да вештачка интелигенција има осећања и емпатију, што би могло да доведе до нових опасности.

„То ће значити да тим стварима више верујемо, да делимо више података са њима и да смо отворенији за оно у шта нас убеђују”.

Али још већи ризик од илузије свести је „морална ерозија”, сматра он.

„То ће да искриви наше моралне приоритете тако што ћемо све више ресурса трошити на бригу о тим системима науштрб стварних ствари у нашим животима”, објашњава, мислећи на то да ћемо се више саосећати са роботима, а мање марити за друге људе.

То би могло суштински могло да нас промени , каже професор Шенахан.

„Људски односи ће се све више копирати у односима са системима вештачке интелигенције.

„Они ће се користити као учитељи, пријатељи, противници у видео-играма, па чак и као романтични партнери.

„Да ли је то добро или лоше, не знам, али ће се десити и нећемо моћи то да спречимо”, упозорава.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како вештачка интелигенција одговара на уобичајена питања о здрављу
• 'Некад је тешко препознати ко је написао састав, ученик или вештачка интелигенција'
• Вештачка интелигенција ће променити радни дан
• Наслеђе „Матрикса“ у стварном свету: Од црвене пилуле до завера и дипфејкова
• Изгледа ли као права жена
• Млади траже психотерапеутску помоћ од вештачке интелигенције

(ББЦ Невс, 10.21.2025)