Култура памћења Милана Влајчића
Данас 13.01.2019 | Пише: Ратко Божовић
У спису Потемкинови потомци (Градац, 2016), Милан Влајчић је рекао за себе да припада оној готово заборављеној школи културног и култивисаног новинарства која се држала традиције да се именују протагонисти појава и догађаја, без пардона и лажних обзира.
То је било довољно да не пристане на апсурде медијске стварности и мртвило критичке јавности. Као књижевни и филмски критичар, као хроничар најважнијих збивања у култури и аналитичар свих феномена релевантних за скалу вредности савремености, Влајчић оспорава глувонему егзистенцију баналности и у стварности и у стваралаштву. И кад своје опсервације у шали назива хаику-коментарима, он не промашује у њиховом одређењу, јер је тамо најприсутније
