Jutrenje u vreme izolacije
Danas 24.03.2020 | Piše: Miodrag Zupanc
Ako se dobro sećam, poslednji put me truba uzbunila u četiri sata izjutra 1975, negde u Puli, kasarna Rojc.
Skoro pola veka kasnije, u četiri sata moj pametni telefon zvoni na uzbunu. Raspamećeno skačem, gasim zvono, da ne razbudim celu kuću. Saplićem se o spremno oruđe, trpam kese u kolica, navlačim masku kućne izrade, kopčam košulju do grla, ubadam se u rukavice iz ženinog kompleta za farbanje kose, iskradam iz kuće. Posle višednevnog odsustva, napolju sam, u mraku, na pustom, umuklom, na hladnom, bez igde ikog. U sablasnoj tišini moja kolica tandrču kao u tunelu, na
