Јутрење у време изолације
Данас 24.03.2020 | Пише: Миодраг Зупанц
Ако се добро сећам, последњи пут ме труба узбунила у четири сата изјутра 1975, негде у Пули, касарна Ројц.
Скоро пола века касније, у четири сата мој паметни телефон звони на узбуну. Распамећено скачем, гасим звоно, да не разбудим целу кућу. Саплићем се о спремно оруђе, трпам кесе у колица, навлачим маску кућне израде, копчам кошуљу до грла, убадам се у рукавице из жениног комплета за фарбање косе, искрадам из куће. После вишедневног одсуства, напољу сам, у мраку, на пустом, умуклом, на хладном, без игде иког. У сабласној тишини моја колица тандрчу као у тунелу, на
