Шведска и политика: Премијерка се враћа на фукцију после подношења оставке

Прва председница владе у историји Шведске, Магдалена Андерсон, вратила се на функцију после турбулентне недеље у којој је именована за премијерку, па је поднела оставку.

У понедељак је организовано ново гласање у шведском парламенту у понедељак, а посланици су тесном већином изгласали подршку лидерки Социјалдемократске партије.

Од 349 посланика, њих 101 је подржало нову премијерку, 75 их је било уздржано, а 173 је гласало против, преноси шведска телевизија СВТ.

Приликом постављања новог премијера потребно је да мање од половине свих посланика гласа против предложеног кандидата, према правилима шведског политичког система.

Андерсон ће покушати да предводи владу у којој ће бити представници једне партије до наредних избора у септембру следеће године.

Поднела је оставку у четвртак после слома коалиције која је требало да формира владу - њен предлог буџета нису подржали чланови Зелене странке, који су одлучили да напусте коалицију.

„Постоји уставна пракса да коалициона влада треба да поднесе оставку када једна странка напусти.

„Не желим да водим владу чији ће легитимитет бити доведен у питање&qуот;, рекла је тада лидерка социјалдемократа.

Додала је да се нада да ће поново покушати да постане премијерка, али уз подршку само своје странке.

• Највећи број жена у Влади Србије од почетка вишестраначја
• Шта год пише у закону, жене су на маргинама политике у Србији
• Финска: Ко је најмлађа премијерка на свету

Шведска је једина скандинавска земља која до сада није имала жену за државног лидера.

Стотину година пошто су Швеђанке добиле глас, лидерка социјалдемократа добила је овације чланова парламента или Риксдага.

Избор Андерсон, досадашње министарке финансија, за премијерку Шведске прошле недеље био је резултат компромиса са опозиционом левичарском партијом, која је у замену за подршку тражила повећање пензија.

Андерсон је тада обезбедила и подршку партије Центар и коалиционог партнера Зелених.

Од 349 чланова Риксдага, 174 су гласала против ње.

Али поред 117 посланика који су подржали Андерсон, још 57 је било уздржано што је обезбедило тесну победу.

Бивша јуниорска шампионка у пливању из универзитетског града Упсале, политичку каријеру започела је 1996. године као политички саветник премијера Горана Персона.

Међутим, пред њом је био тежак посао од самог почетка, јер је пред посланицима био владин предлог буџета.

Странка Центар, која ју је подржала за место премијерке, саопштила је да неће подржати финансијски пакет владе, сматрајући да је оријентисан „много улево&qуот;.

• Жене владају Финском - како то изгледа
• Борба за право гласа - када су жене изједначаване са „суманутим лицима“
• „Откуд жена на фронту&qуот;: О питању Дарији Кисић Тепавчевић, женама у рату и гомили ордења

Парадоксално је да Шведска позната по политици „једнакости полова&qуот;, поштовању права жена и другим напредним законима, до сада није имала премијерку.

Све остале нордијске земље тренутно имају или су имале жене на челу; Норвешка је била прва са Гро Харлем Брундтланд 1981.

Тешко је рећи зашто Шведска заостаје за суседима, будући да су жене дуго биле и јесу снажно политички активне.

Око половине свих посланика су жене.

Шест од осам партија у парламенту, међу којима и социјалдемократе, тренутно имају жене на челу.

Један од фактора што Шведска до сада није имала жену на месту премијера је може бити то што социјалдемократе имају дуге периоде у влади, а странке на власти не мењају често лидере.

Можда је и лоша срећа одиграла улогу.

Почетком 2000-тих, Ана Линд, некадашња министарка спољних послова, сматрала се могућим кандидатом за преузимање премијерске функције, али је убијена у нападу ножем.

Мона Сахлин је водила странку од 2007. до 2011. године, али је било мало поверења у њено вођство и изгубила је на изборима 2010. године.

---

Погледајте видео о финској влади

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.29.2021)