Da li smo zaboravili kako izgleda dosada? Život u eri konstantnih informacija

Sedim u čekaonici. Pregled je zakazan za deset minuta, možda petnaest. Ruka automatski kreće ka džepu. Telefon je već u dlanu pre nego što sam uopšte odlučila da ga uzmem. Skrolujem, čitam, proveravam. Ništa posebno ne tražim. Samo punim prazninu koju više ne umem da podnesem. Kada ste poslednji put samo sedeli? Bez ekrana, bez knjige, bez razgovora. Samo vi i vaše misli, u tišini koja nije ispunjena ničim. Verovatno se ne sećate. Ni ja se ne sećam. Informacije su