Priština - slova koja nedostaju
Vesti online 28.08.2017 | J. L. Petković - Vesti
Ni graja žena koje su za mladim suncem pošle po vodu, ni britki korak majke koja je zorom poslom žurila pred junskim danom, nisu ga isterali iz sna. Dragana je budio miris lipe. Lagan, svež, topao, slatkast, cvetan, citrusan, medan, pun pčeljinjeg voska, nanet blagim vetrom. Mladi student arhitekture protrljao je vodenaste oči, pogledom prešao preko tabaka hamer papira i isteglio prste nabrekle od olovke i dugih noćnih sati tehničkog crtanja. Šezdeset grama gudala, za umorne zglobove, lakši su od pera.
- Oni koji ostanu živi, sastaće se jednog dana opet u Prokinu gaju, naložiće vatru u logoru Tepsija i oko nje će pričati o onima koji se nisu vratili. Pričaće dugo i s ljubavlju, ali samo lepe stvari. Samo lepe stvari, jer to jedino ostane iza čoveka i to je bilo jedino bogatstvo naših dečaka - zatvorila je knjigu Mikica. Tonovi violine iz komšijskog dvorišta prenuli su je i oglasili da odmiče dan. Širom je otvorila prozore ne bi li jasno upila