Заборављени обичаји: Поезија тела
Вести онлине 21.12.2018 | М. Ђорђевић - Вести
Најбројнија група игара која је до Другог светског рата била још јака и жива традиција у јавном животу балканских села јесу орске игре, или игре уз музичку пратњу. Изумитељ овог појма, стари српски етнолог Тихомир Р. Ђорђевић је у то доба орским обележио оне игре, у којима се "тежња за игром испољава тако да су телесни покрети намењени изражавању људских осећања и задовољавању човечјег осећања за лепим". Због тога су неки орску игру назвали и "поезијом телесних покрета".
Име је настало од грчке речи "хорос", што значи игра заједно, у друштву. Њен настанак није тешко објаснити. И данас се дешава, кад је човек здрав, добро расположен и весео, да не може довољно речима да изрази шта осећа, него то чини и само његово биће: очи му добијају нарочити израз, несвесно певуши, а ход му оживљава. На место мирног корачања долази скакутање, а веселом покрету ногу придолази подизање руку и нежни покрет целог тела. Он
