Плави кит: Шта је истина о онлајн „самоубилачком изазову“

Изазов Плавог кита наводно је онлајн „самоубилачка игра&qуот; намењена тинејџерима који добијају 50 задатака за 50 дана. Сматра се да је овај изазов повезан са бројним смртима широм света. Али мало тога у вези с овом „игром&qуот; заправо је онако као што изгледа.

Први задаци били су прилично безазлени: „Устани усред ноћи&qуот; или „Погледај неки страшан филм&qуот;. Али дан за даном, задаци су постајали све злокобнији.

„Закорачи на симс вишеспратнице.&qуот;

„Урежи кита на руку.&qуот;

Коначни изазов? Захтев да се корисник убије.

Изазов је наводно потекао из Русије, али се извештавање о њему врло брзо проширило и на друге земље: Украјина, Индија и Сједињене Америчке Државе.

Са такозваном „самоубилачком игром&qуот; повезано је наводно на стотине смрти.

Међутим, детаљнија истрага показала је нешто веома необично. Игра, макар онако како је испочетка описана, чини се да никад није ни постојала.

• „Несташни“ министар на удару због троминутног кашњења
• Продају се хаковане приватне поруке са Фејсбука

Како је настао?

Прича о Изазову Плавог кита започела је са Рином Паленковом.

Рина, тинејџерка која је живела у југоисточној Русији, 22. новембра 2015. године поставила је селфи на интернет.

На фотографији она стоји напољу. Око уста и носа јој је везан црни шал. Показује средњи прст у камеру. Изгледа као да је он прекривен сасушеном крвљу.

Потпис слике је гласио: „Ниа бие&qуот;. Наредног дана, она је одузела себи живот.

О смрти Рине Паленкове причало се у одређеним чет румовима највеће руске друштвене мреже ВКонтакте. Ти форуми су места на којима се тинејџери састају да би причали о свакодневним стварима као што су школа и одељенске симпатије, као и неким мрачнијим темама: о депресији, усамљености и самоубиству.

Размењивале су се страшне приче. Сабласност тих прича потицала је од тога колико су стварно оне звучале, што се често постизало путем лажних слика или дотераних снимака.

То је онлајн еквивалент тврдњи класичних хорор филмова да су „засновани на истинитим догађајима&qуот;. Зато што се у сржи сваке добре приче о духовима крије трачак аутентичности.

У овим су групама, где је граница између чињеница и фикције често била нераспознатљива, корисници грозничаво писали о Рини. У неким случајевима су је величали због тога што је одузела себи живот. На интернет су постављани видео снимци за које се тврдило да бележе последње тренутке њеног живота.

Ипак међу свим тим гласинама, постојао је један проблем.

„Нико није знао праву причу о њеном самоубиству&qуот;, каже Дарија Радченко, виша истраживачица при Руској академији националне економије и државне администрације, која се позабавила такозваним Изазовом Плавог кита.

И убрзо после тога, Ринина прича повезана је се са другим причама о самоубиствима тинејџера.

На Божић 2015. године, дванаестогодишња Анђелина Давидова убила се у руском граду Рајазану. Нешто мало више од пола месеца касније, Дијана Кузњецова, тинејџерка из истог града, урадила је исто.

Кад су родитељи проучили онлајн налоге које су њихове ћерке оставиле за собом, открили су нешто чудно - две девојке биле су чланице сличних онлајн група.

У тим групама налазили су се цртежи Рине Паленкове, постови о самоубиствима и бројна спомињања плавих китова.

Зашто баш плави китови?

Много се спекулисало о томе како су китови постали повезани са самоубиствима у овим групама. Неки новинари тврде да је то зато што су китови познати по томе да умеју намерно да се насукају, што је феномен који већ дуго збуњује научнике. Други кажу да је то референца на текстове руског рок бенда Лумен.

Тешко је рећи, наравно, зашто неке слике остављају на људе баш толики утисак. Китови су животиње тужног изгледа које делују усамљено. Представљају добар материјал за мимове. Једна од слика коју су сви делили била је слика кита који ноћу лети изнад града. Она је најбоље дочаравала дух ових група - меланхоличан и прилично надреалан.

Али тек су у мају 2016. године спекулације о плавим китовима и самоубиству постале део предмет разговора у широј јавности у Русији.

Чланак новинарке Галине Мурсалијеве у Новаја Газети, новини посвећеној истраживачком новинарству, лансирала је ову причу у стратосферу.

Мурсалијева је сугерисала да унутар одређених онлајн група, од којих неке носе енигматска имена као што су „Океански китови&qуот; и „ф57&qуот;, постоји извесна игра.

У тој игри, такозвани „модератори&qуот; задавали би играчима 50 задатака за 50 дана. Последњег дана корисник би добио налог да одузме себи живот.

Репортажа Новаје Газете проценила је да је између новембра 2015. и априла 2016. године самоубиство извршило око 130 деце због учешћа у овим групама. Широм света то ће постати познато као „Изазов Плавог кита&qуот;.

Није требало много да прича изазове поприличну забринутост јавности. Гувернер Уљановска у западној Русији у телевизијском обраћању упоредио је Изазов Плавог кита с Исламском државом.

Ускоро се паника проширила и изван граница Русије. У савезној држави Џорџији, у Сједињеним Америчким Државама, убила се једна шеснаестогодишњакиња. Тек кад је породица сазнала за Изазов Плавог кита, схватила је значење слика од метар које је она насликала у школи непосредно пре него што је умрла.

На сликама је изгледало да се налазе плави китови.

Потом су уследила друга самоубиства: дечак по имену Ајзеја Гонзалес, такође у Сједињеним Америчким Државама, деветнаестогодишњак у Хајдерабаду у Индији, и две младе Рускиње, Јулија Константинова и Вероника Волкова. Неколико дана пре него што је умрла, Константинова је на свој Инстаграм налог поставила слику плавог кита.

Осумњичени

У новембру 2016. године, ухапшен је двадесетједногодишњи Филип Будеикин и против њега је подигнута оптужница за навођење тинејџера на самоубиства.

Будеикин је наводно признао умешаност. Он је за руски медиј Саинт-Петерсбург.ру изјавио: „Постоје људи и постоји биоразградиви отпад. Ја сам само чистио наше друштво од таквих људи. Понекад сам мислио да је то погрешно, али на крају сам ипак имао осећај да радим праву ствар.&qуот;

Он је волео компјутере и био је талентовани продуцент „вич хауса&qуот;, жанра електронске музике који се бави окултним темама. Будући да је бивши студент психологије, медији су га представили као некога ко је користио добро разрађене тактике манипулације тинејџерима како би они извршавали самоубиства.

Он је изјавио да је игру створио 2013. године под именом „ф57&qуот;, комбинујући прво слово свог имена и последње две цифре свог телефонског броја. Десетог маја 2017. године признао је кривицу и осуђен је на три године затвора.

„Стресао сам се&qуот;

Изгледало је да је случај успешно окончан. Даља истрага, међутим, показала је да је мало тога у вези с Изазовом плавог кита толико просто као што делује.

Евгеније Берг био је на путу до посла кад је први пут читао о чет румовима мреже ВКонтакте.

„То је на мене оставило снажан утисак. Био је мај, али је време било веома суморно. Помислио сам: 'О Боже, постоји човек који покушава да побије гомилу деце у Русији.' Стресао сам се.&qуот;

Берг, истраживачки новинар Медузе, руске независне медијске организације, одлучио је да мало детаљније проучи ову причу. Истрага га је одвела до Сергеја Пестова, оца једне од девојака које су умрле у време божићних празника 2015. године.

После смрти кћерке, Пестов и његова жена основали су организацију „Спасимо децу од сајбер-криминала&qуот;. Они су израдили брошуру. У тој брошури стоји да би за смрт њихове ћерке могла да буде одговорна једна страна обавештајна служба и да њени оперативци уништавају руски народ тако што наводе њихову децу на самоубиство.

Пестов је тако постао кључни извор за статистичке податке, које наводи првобитни чланак Новаје Газете.

„Он је искористио медијске изворе и податке доступне јавности да би набројао гомилу случајева широм Русије који су, према његовом мишљењу, били повезани са самоубилачким групама&qуот;, каже Евгеније Берг. „А та бројка је износила 130.&qуот;

То је исти број који је први пут наведен у чланку Новаје Газете. „Одатле је, дакле, кренула та цифра&qуот;, каже Берг, „од оца девојке која је трагично страдала крајем 2015. године.&qуот;

У причи препуној гласина, ова бројка од 130 смрти једна је од ретких нашироко навођених „чињеница&qуот;. И иако је и даље користе многи информативни медији, та бројка остаје прилично натегнута. Према Евегенију Бергу и Медузи, она је потекла од оца који је покушао да расветли разлог личне трагедије.

Чланак из Новаје Газете прегледан је више од милион и по пута, према тврдњама тог листа.

Новинарка одговара

Изнели смо наводе Евгенија Берга - да је основа за чланак Новаје Газете, у најбољем случају, климава - директно новинарки Галини Мурсалијевој. Она је одбацила тврдњу да се њена репортажа заснива на једном једином погрешном статистичком податку.

„Та бројка од 130 смрти није заснована на закључцима једног оца који је изгубио дете&qуот;, каже Мурсалијева. „Не. То је апсолутно нетачно. Заснована је на тврдњама преко 200 родитеља који су изгубили своју децу. Отац девојке која је умрла само је помогао током тог временског периода. Немам разлога да у то не верујем. Проверила сам многе ствари.&qуот;

Мурсалијева је радила на причи месецима и у њу уврстила разговоре са родитељима преминуле деце и експертима за право и психологију. Она каже да га је објавила зато што је желела да наведе истражитеље на акцију за које је сматрала да не схватају проблем довољно озбиљно.

Али упркос поприличном простору у новинама током година посвећеном „изазову&qуот;, ни новинари ни полиција нису успели да докажу да је било које од самоубистава повезано с овим групама.

„Било је заправо много више од 130 случајева&qуот;, тврди Мурсалијева. „Али реците ви мени - ко може да потврди да се то десило? Како то може да се потврди?&qуот;

И у томе је, чини се, суштина овог проблема. Како узрок самоубиства икад може да се „докаже&qуот;? Можда је прецизније рећи да тинејџере који пате од депресије, од којих су неки чак суицидални, привлаче групе које се баве овом темом. Та иста деца могу да користе сличне слике, као што су плави китови, како би артикулисали своја осећања на интернету.

Плави кит: Истина или фикција?

Са надреалистичким мимовима и језивим причама које бришу границе између стварности и фикције, одраслима је било лако да погрешно протумаче супкултуру једног тинејџерског форума. Могуће је да су новинари и забринути родитељи улазили у те групе и повезивали разнородне елементе у причу која заправо не постоји.

То тумачење слаже се са налазима Александре Аркипове, професорке Фолклорних студија на Руском државном универзитету за друштвене науке. Кад су она и њене колеге ушли у онлајн групе за које се причало да су повезане са изазовом плавог кита, пронашли су нешто необично.

„Испоставило се да су сви ти 'модератори'&qуот;, каже Аркипова, „деца узраста између 12 и 14 година.&qуот;

Далеко од манипулативних одраслих, сви модератори били су наизглед само деца која су читала о игри или чула за њу. Штавише, истраживање Аркипове показује да „изазов&qуот; можда није ни постојао у тој форми пре него што је објављен чланак Новаје Газете.

Аркипова каже да су „модератори&qуот; које је она пронашла на интернету били само имитатори који су корак по корак следили игру о којој се нашироко писало у штампи.

„У свим тим групама, људи, углавном млади, чекали су на ту игру&qуот;, каже Аркхипова. „А та игра никад није почињала.&qуот;

Затвореник

Али шта значи прича Филипа Будеикина, човека који је признао да је осмислио игру? Да све буде чудније, све то има неке везе са његовом музичком каријером.

Будеикинови пријатељи, у разговору са истражним новинаром Евгенијем Бергом, негирали су тврдње да је он некакав зли геније.

Штавише, они тврде да је он испуњавао интернет групе „шокантним&qуот; садржајем у вези са Рином Паленковом и самоубиствима како би стекао што више следбеника - и потом им рекламирао своју музику.

Уобичајена је пракса на мрежи ВКонтакте, где људи искоришћавају приступ великом броју пратилаца, да се рекламирају други пројекти или продају разни производи.

Кад је Будеикин ухапшен, оптужница против њега имала је 15 тачака. Већ наредног месеца, повучене су све сем једне.

Истина иза Изазова плавог кита засигурно је тужнија и баналнија него што сензационалистички чланци желе да нас наведу да верујемо. Стопа самоубистава у Русији је висока, нарочито међу млађом популацијом. Она има једну од највиших стопа самоубиства међу адолесцентима на свету.

Истина је да су изгледа неке тинејџере привукли онлајн форуми у којима се прича о самоубиству. И у тим форумима деле се мимови о плавим китовима. Али идеја о некаквој злокобној игри, која полагано заводи рањиве тинејџере и води их све мучнијом стазом до самоубиства, делује поједностављено објашњење једног веома сложеног проблема.

Не постоји моментално решење за самоубиства међу тинејџерима. Нити постоји баук који може да се стрпа иза решетака да би се она спречила.

(ББЦ Невс, 04.10.2019)