Кемија Хоџић: Ми још увијек живимо рат
Данас 13.12.2020 | Пише: Раде Радовановић
ЉУДИ, СЕЋАЊА... „Али, ја немам сјећања“, рекох као да ћу својим не баш завидним искуством обезвриједити све оне који су писали прије мене.
Њихове су приче саткане успоменама од којих се леди крв у жилама, а моја је некако обична. Уосталом, како да пишем о себи када још увијек нисам написала ни пола оних прича које заслужују да их неко прочита за разлику од ове моје, просјечне и обичне? *** Кроз стакло прекривено траговима леда посматрам призор. У старој, изблиједјелој јакни на мокром асфалту, са капљицама крви скореним на челу, сједи црнокоса жена а у рукама држи дјечака, годину или двије млађег од
