Ивана Пејчић: Помен култури дијалога
Нови магазин 01.04.2022 | Нови магазин
“Наравно да сам за дијалог…”, “важно је да разговарамо…”, “морамо чути и оне који не мисле као ми…”, али подразумева се да сам ја у праву, а други греше. Дакле, сви су за дијалог, али сви у дијалог улазе с “великом фигом у џепу”. У таквом схватању дијалога који је лишен суштине, културе разговора, као да је створен један нови простор сукоба и важно је победити, али не и како.
Постало је уобичајено на груб начин завршавати сваку дискусију чиме се, заправо, искључује могућност конструктивне расправе о одређеном проблему. Острашћене поделе на ваксере и антиваксере, оне који верују или не верују у корону, само су се прелиле на жучне расправе о изборима, као и оне који подржавају Украјинце или Русе. Ниподаштавање туђег мишљења постаје главна одлика наводног дијалога, који се чак и не своди на монолог него на истовремено извикивање више
