Ivana Pejčić: Pomen kulturi dijaloga
Novi magazin 01.04.2022 | Novi magazin
“Naravno da sam za dijalog…”, “važno je da razgovaramo…”, “moramo čuti i one koji ne misle kao mi…”, ali podrazumeva se da sam ja u pravu, a drugi greše. Dakle, svi su za dijalog, ali svi u dijalog ulaze s “velikom figom u džepu”. U takvom shvatanju dijaloga koji je lišen suštine, kulture razgovora, kao da je stvoren jedan novi prostor sukoba i važno je pobediti, ali ne i kako.
Postalo je uobičajeno na grub način završavati svaku diskusiju čime se, zapravo, isključuje mogućnost konstruktivne rasprave o određenom problemu. Ostrašćene podele na vaksere i antivaksere, one koji veruju ili ne veruju u koronu, samo su se prelile na žučne rasprave o izborima, kao i one koji podržavaju Ukrajince ili Ruse. Nipodaštavanje tuđeg mišljenja postaje glavna odlika navodnog dijaloga, koji se čak i ne svodi na monolog nego na istovremeno izvikivanje više
