Od Jovanke Broz do Džale Brata: Šta je ostalo od Jugoslavije u trećoj deceniji 21. veka
Nedeljnik 12.10.2022 | Čedomir Antić
EPA PHOTO EPA/SASA STANKOVIC Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci značajnim delom veruju da su njihovi jezici zasebni.
Pokušaji hrvatskog nacionalizma da prevode srpske filmove napušteni su, bez zvanično navedenog obrazloženja. Izazvavši priličan podsmeh u srpskoj javnosti, ovaj ikarovski pokušaj naišao je na rezignaciju u Hrvatskoj. Bošnjaci su svoj jezik nazvali po državi, nastojeći da nacije koje ga ne prihvataju (!) označe kao „nedomicilne“. U Crnoj Gori se išlo na radikalni raskid, budući da većina građana i prema zvaničnim popisima još uvek misli da govori srpski jezik.