Изазови социјалног предузетништва у Србији

Социјално предузетништво у Србији постаје све значајнији сектор, посебно након усвајања Закона о социјалном предузетништву фебруара 2022. године, којим је формализована пракса ове врсте предузећа. Социјална предузећа комбинују тржишни рад са друштвеним утицајем, остварују профит који се, уместо за лични интерес, реинвестира у развој заједнице.

Социјална предузећа не само да доприносе економском развоју, већ и доприносе решавању друштвених изазова, попут запошљавања маргинализованих група, заштите животне средине и унапређења локалних заједница. У Србији постоје бројни примери социјалних предузећа која се баве различитим друштвеним областима и не само да генеришу профит, већ се фокусирају на дугорочне друштвене промене и јачање социјалне кохезије.

Мађутим, социјалним предузећима често недостају адекватни финансијски аранжмани и подршка, прилагођена хибридном моделу функционисања, менторска подршка у развоју, управљању и мерењу друштвеног утицаја, као и промоција за боље разумевање значаја социјалних предузећа и на тржишту и у заједници. Програм за развој социјалног предузетништва треба да укључује финансијске инструменте, пореске олакшице и олакшице у вези са приступом тржишту. Нажалост, до сада није било назнака да ће програм бити усвојен, упркос изнетим предлозима од стране цивилног друштва Савету за развој социјалног предузетништва, а у недостатку ових конкретних мера, развој социјалних предузећа у Србији остаје ограничен.

Пракса Европске уније показује да је, за успешан развој овог сектора, неопходно обезбедити приступ фондовима, побољшати регулаторни оквир и омогућити бољи приступ тржишту. Социјална предузећа у ЕУ запошљавају више од 13 милиона људи, а сектор социјалне економије има кључну улогу у кризним временима, на шта је указало искуство током ковид-19 пандемије.

У Србији, према подацима из 2012. године, постоји око 1.196 социјалних предузетника који запошљавају више од 10.000 људи, што је чинило 0,6 одсто укупно запослених те године. Ови подаци указују на ограниченост сектора у поређењу са ЕУ, али и још важније, на стратешки приступ креирању подстицајног окружења за ово предузетништво у оквиру сектора микро, малих и средњих предузећа.

ЕУ нуди широк спектар финансијских инструмената за социјалне предузетнике, укључујући националне развојне банке, етичке банке и микрофондове. На пример, Агенција за финансирање социјалног предузетништва (ФАСЕ) пружа хибридно финансирање, док Микрофонден из Шведске нуди саветодавне услуге и финансијску подршку кроз кредитне гаранције. Ови инструменти помажу социјалним предузетницима да развију своја предузећа, стварајући нове радне могућности и подстичући позитивне друштвене промене.

У Србији, финансијска подршка социјалном преудзетништву је минимала. Ретке али и даље ограничене прилике, постоје у оквиру Смарт Импакт Фонда – Фонд за развој одрживе економије којим невладина оргнаизација Смарт Колектив настоји подржати и развој иницијатива социјалног предузетништва, док у институционалнијем аранжману, Ерсте Банка у оквиру програма "социјално банкарство" пружа кредите и нефинансијску подшрку почетницима у пословању и непрофитним организацијама, међу којима су и социјална предузећа.

ЕУ такође промовише кампање као што је "Купујте солидарно" (Буи Социал!), које имају за циљ да приближе социјално предузетништво грађанима и покажу његов друштвени значај. Развијају се партнерства између социјалних предузетника и других актера, попут комерцијалних предузећа и образовних институција, како би се осигурао одржив развој и економска стабилност у заједницама. Овај облик сарадње омогућава социјалним предузетницима да се повежу са ширим тржиштем и да лакше дођу до ресурса који су им потребни за раст.

Овакви примери у Србији још увек не постоје, осим ад-хоц пројектних кампања невладиних организација активних у области промоције социјалног предузетништва.

С обзиром на изазове са којима се суочава социјално предузетништво у Србији, европске интеграције пружају прилику за размену искустава, усклађивање са европским нормама и унапређење међусекторске сарадње између различитих министарстава. У преговарачком процесу за приступање ЕУ, социјално предузетништво је разматрано у оквиру Поглавља 19 – Социјална политика и запошљавање, али није специфично обрађено. То указује и на недовољно искоришћен потенцијал европских интеграција за трансфер знања и праксе стратешког приступа развоју социјалног предузетништва, иако преговарачки оквир омогућује да се социјално предузетништво утемељи на хоризонталном нивоу и изађе из оквира само социјалне политике.

Европске интеграције могу допринети развоју социјалног предузетништва кроз инструменте као што су јавне набавке, политика конкуренције и рурални развој, који могу пружити конкретне механизме за подршку социјалним предузећима. Размена искустава и усклађивање са европским стандардима може допринети бољој примени Закона о социјалном предузетништву у Србији, те развоју сектора. Ове промене могу помоћи у бољој интеграцији социјалних предузетника у шире друштвене токове и омогућити им да остваре свој пун потенцијал као актери у постизању одрживог развоја.

Зорана Миловановић, истраживачица у области социјалног предузетништва

Текст је настао у оквиру пројекта суфинансираног од стране Министарства информисања и телекомуникација Србије. Изнети ставови нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

(Бета, 05.12.2024)