Žizel Peliko, žena koja je odlučila da stoji uspravno

Upozorenje: Ova priča sadrži opise navodnih seksualnih delikata.

Nekoliko nedelja posle početka suđenja, Žizel Peliko odlučila je da je vreme da skine naočare za sunce.

A razlog nije bilo samo slabije jesenje suncu u srednjevekovnom gradu Avinjonu na jugu Francuske.

To je takođe bio pokazatelj da je prevazišla važnu prepreku - jednu od mnogih koje su obeležile njeno sporo, bolno putovanje od spokojne bake, do namučene i posramljene žrtve silovanja, do uplašenog svedoka u sudnici i svetske ikone hrabrosti i prkosa.

• Suđenje za masovno silovanje u Francuskoj: Jecaji, žestoke optužbe i raspad porodice
• Donose li izmene Krivičnog zakonika pravdu za žrtve silovanja u Srbiji
• Slučaj koji je uznemirio Francusku: Snimci masovnog silovanja jedne žene i reč optuženih

„Nosila je te naočare za sunce da bi sakrila oči... da bi zaštitila njenu privatnost", rekao je Stefan Babunu, mladi advokat za krivično pravo koji je dve godine zastupao Žizel Peliko u slučaj protiv njenog bivšeg muža Dominika, i sada protiv još 50 muškaraca kojima se sudi zbog navodnog silovanja gospođe Peliko.

„Ali došao je trenutak kada je osetila da više ne treba da se štiti.

„Nisu joj bile potrebne [naočare]", rekao je Babunu, koristeći taj trenutak da opiše spor preobražaj „iskrene... veoma skromne osobe" koja je na početku suđenja bila „izuzetno zabrinuta" i šokirana publicitetom, i koja se još uvek oseća „veoma posramljeno zbog onoga što joj se dogodilo".

Tokom suđenja, Žizel Peliko, 72, nije rekla gotovo ništa o njenim mukama, osim povremenih i kratkih komentara upućenih ljudima koji je podržavaju u Palati pravde u Avinjonu.

Ali Babunu, koji sada govori uz odobrenje njegove klijentkinje, počeo je da nam daje uvid u to kako se ponašala na sudu i način na koji je polako i metodično pokušavala da povrati život i duševni mir, u ograničenoj meri.

Bitan je bio još jedan trenutak.

Bilo je to ranije ove godine, u maju.

Babunu i njegov kolega Antoan Kamu su gledali neke od 20.000 jezivih, eksplicitnih video snimaka i fotografija koje je policija otkrila 2020. godine na hard disku Dominika Pelikoa.

Bio je to sumoran zadatak, a Babun kaže da su video snimci bili „apsolutno odvratni".

Ali zvuk je bio još užasniji.

„Čuje se gospođa Peliko kako hrče... čuje se njeno disanje.

„Još je više uznemirujuće slušati je kako se guši dok je neki od muškaraca zlostavljaju.

„Zvuk je bio veoma važan [dokaz]".

Babunu je znao da bez tih video snimaka „najverovatnije ne bi bilo ni suđenja, ni slučaja".

To je razumela i gospođa Peliko, ali je, što bi bilo razumljivo radi njenog mentalnog zdravlja, mogla da odluči da ne gleda te snimke.

Međutim, Babunu kaže da je jednog dana jednostavno izjavila: „Spremna sam sada".

Tako je sela pored dvojice advokata u njihovoj kancelariji, a oni su joj rekli da će prikazati pažljivo odabrane delove svih video snimaka i objašnjavali ko su muškarci i šta će videti da joj rade.

Tada je Babunu pustio video i na ekranu su se pojavile slike spavaće sobe Pelikoovih u njihovoj kući u selu Mazanu, u blizini Avinjona.

Žizel je ostala mirna i pažljivo je gledala.

„Kako je mogao?" konačno je izustila.

To je bilo pitanje koje je stalno ponavljala narednih dana.

Malo kasnije je zapazila datum na jednom od video zapisa.

„To je bilo uveče na moj rođendan".

„To se dogodilo u krevetu [moje] ćerke, u njenoj kući na plaži".

Babunu kaže da je gospođa Peliko bila ogorčena, ali je takođe primetio da nikada nije plakala i da je uz pomoć stručnjaka uspela „da napravi neverovatan otklon od onog šta je gledala".

Za advokate je ovo bio „konačni test" koji je pokazao da je njihova klijentkinja povratila „neku vrstu ravnoteže" tokom četiri godine, od 4. novembra 2020. kada je obaveštena o postupcima njenog muža i kada je „njen svet uništen".

Sada je bila spremna da se suoči sa pojedinostima koje će se iznositi tokom javnog suđenja.

Gospođa Peliko je htela da pogleda snimke kako bi razumela ko su svi ti muškarci i da bi popunila praznine u njenom sećanju prouzrokovane lekovima kojima ju je godinama drogirao njen muž.

„Postoji čitavi delovi njenog života kojih se ne seća", objasnio je Babunu.

To su bili praktični razlozi zbog kojih je odlučila da suđenje bude javno i da traži da se video snimci prikažu na sudu.

Bila je više nego ljuta, sigurno.

Ali u toj fazi njen cilj nije bio da promeni svet.

Jednostavno je bila nervozna jer bi u suprotnom morala da provede mesece u zatvorenoj sudnici prepunoj muškaraca koji su je zlostvljali.

Smatrala je da bi javno suđenje bilo manje zastrašujuće.

Prvi dan suđenja je i dalje bio traumatičan.

Kada se prvi put pojavila u javnosti, nosila je naočare za sunce, ali je situacija ubzro postala prilično mučna.

Penjući se sa njom uz stepenice prema zgradi suda, Babunu je primetio i prepoznao neke od optuženih muškaraca, koji su nosili maske.

Ali gospođa Peliko je polako postala svesna da je sada okružena njima i da su se dodirivali laktovima dok su se gurali da prođu kroz iste bezbednosne provere.

„Bilo je to stresno za nju i bila je iznenađena koliko je sve delovalo ležerno", priseća se Babunu.

A onda su se prvi put u četiri godine u prepunoj sudnici sreli pogledi Žizel i Dominika Pelikoa.

Njihove stolice su bile nameštene tako da je kontakt očima bio neizbežan.

„Video sam da su ponekad razmenjivali poglede", rekao je Babunu.

Žizel je više puta govorila njenom timu da je zabrinuta kako će da reaguje pri tom prvom susretu.

• Francuskinja poziva žrtve silovanja da ne ćute
• „Ja sam silovatelj": Priznanje supruga u slučaju masovnog silovanja u Francuskoj
• Francusko selo rastrzano užasima suđenja za masovno silovanje

Sada znamo da je Dominik Peliko sve priznao tokom svedočenja na sudu i da je molio porodicu za oproštaj.

Takođe znamo da mu Žizel Peliko nije oprostila.

„Naravno da nije, ona ne može da mu oprostii", rekao je Babunu.

Pa ipak, par je nekada bio jako zaljubljen.

U braku su bili 50 godina.

A u sudnici, Babunu je osetio da bivši par nije mogao u potpunosti da zanemari zajedničku prošlost.

Dakle, šta je advokat video u tim pogledima koje su razmenili?

Kao da su govorili „pogledajte nas", rekao je Babunu.

Osećao je da jedno drugom izražavaju zajednički osećaj neverice.

Gotovo kao da su nakratko oni bili posmatrači agonije kroz koju prolaze dvoje stranaca.

„Kako smo dovde dospeli?"

Tokom suđenja, branioci raznih optuženih pokušavali su da predstave da Žizelina prisebnost i nedostatak suza na neki način ukazuju da je bila saučesnica u sopstvenom zlostavljanju, ili da saoseća sa Dominikom Pelikoom.

„Uvek se nešto kritikuje ili kada žrtva ne plače ili plače previše", rekao je Babunu uz tračak prezira.

Ali iako su ovakve izjave očigledno uznemirile gospođu Peliko, njenom pravnom timu je rekla da ne traba da brinu.

A razlog tome je bio jednostavan.

Ništa što su advokati odbrane mogli da kažu na sudu nije moglo da se uporedi sa najgorim trenutkom u njenom životu – novembarskim danom 2020, godine, kada su joj u policijskoj stanici pokazali prve slike koje su istražitelji izvukli sa hard diska njenog muža.

„Znate da sam preživela 2. novembar 2020. godine, pa sam sada spremna na sve", seća se Babunu njenih reči.

Žizel Peliko je bila iznenađena da interesovanje javnosti i medija nije jenjavalo kako je suđenje odmicalo, kao što su očekivali ona i njen tim.

Umesto toga, počela je da dobija pisma, poklone i podršku od ljudi.

„Kada je počela da dobija ova pisma, osetila je neku vrstu odgovornosti za žrtve koje su pretrpele slične stvari", rekao je Babunu.

Shvatila je koliko je njen slučaj jedinstven – da video dokaz znači da to nije samo „reč žrtve protiv reči osumnjičenog", i da sada ima retku priliku „da promeni društvo".

„Imam sreće što postoje dokazi, a to je veoma retko.

„Dakle, moram da prođem kroz [sve ovo] da bih zastupala sve žrtve", rekla je Babunu.

Njen advokat je ponovo primetio „jednostavnu", praktičnu prirodu njegove klijentkinje.

Ona nije zainteresovana da bude „aktivistkinja", već samo razmišlja o tome kako njeno iskustvo da je bila drogirana bez da je toga bila svesna, sada može da pomogne drugim ženama da budu svesne ovog problema i da traže moguće nagoveštaje sličnog zlostavljanja.

Da je tada znala ono što cela Francuska sada zna, možda je mogla da prekine njene muke.

A možda i druge žene mogu to da učine sada.

A što se tiče budućnosti, Peliko će možda pristati na nekoliko intervjua u narednim mesecima.

Ali ona je jasno stavila do znanja da želi „da ostane to što jeste… želi da vodi veoma jednostavan život".

I iako možda nikada neće oprostiti njenom nekada „savršenom" bivšem mužu, pronašla je način da upravlja njenim sećanjima na njega i da se drži zajedničkih „srećnih trenutaka".

Neki psihijatri tvrde da je Dominik Peliko relativno tipičan psihopata - visokofunkcionalni narcis bez sposobnosti za empatiju koji je vešto manevrisao između njegovog prljavog tajnog života i samozadovoljavajuće uloge porodičnog čoveka.

Žizel Peliko na stvari gleda jednostavnije i prihvata teoriju iznetu na suđenju da je Dominik podvojena ličnost.

„U Dominiku Pelikou su bila dva muškarca i ona je poznavala samo jednog od njih", kaže Babunu.

• Suđenje za masovno silovanje: „Neću imati mira do kraja života", kaže Žizel Peliko
• Žene dirnute prkosnom Žizel Peliko na suđenju za masovno silovanje u Francuskoj
• Muškarac iz Francuske optužen da je vrbovao strance da siluju njegovu suprugu

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.15.2024)