Тко пјева, зло мисли: Ауторски текст Бориса Дежуловића

Некад, у доба комунистичког мрака – сјетит ће се преживјели – у Далмацији се то звало „пивање писама“. „Пива је писме“, завјереничким би шаптом прије педесет година, негдје у љето 1975, конобар у гостионици у Змијавцима крај Имотског одговорио кад би га питали гдје је, богати, нестао Јозо Маркотин. „Пива је писме“, показивали би годину дана касније људи видно пропалог Јозу, брзим кораком прелазећи на другу страну улице. „Пива сан писме“, одговорио би Јозо