Predsmrtna ispovest pukovnika Iva Matovića (7): Vojskovođa sa oreolom mučenika
Vesti online 26.11.2019 | Budo Simonović
Vest o pogibiji generala Arsa Jovanovića bila je šok, grom iz vedra neba koji je potresao celu Jugoslaviju, a pogotovo Crnu Goru i njegove rodne Pipere i bilo je mnogo onih koji su je primili s nevericom. Zar je moguće da čovek koji je do juče bio uzdanica, desna ruka Josipa Broza Tita, strateg i vojskovođa sa najisturenijeg komandnog položaja u revoluciji, prekonoć prevrne ćurak i okrene leđa toj revoluciji i svoje saborce ostavi na cedilu, na udaru moćnih vetrova sa Urala? Otpori i podrška Sutra –
– Ja mlad i nadobudan – kaže Ivo Matović – niti sam se mogao pomiriti da moga generala i spasitelja neko nazove konjokradicom i ubije ga kao potonju fukaru i barabu, niti sam razumeo zašto je greh spominjati njegovo ime, ovenčano tolikom slavom. Sve to mi nije bilo jasno ni dve godine kasnije kada smo u proleće 1950. godine, kao đaci titogradske gimnazije, na pismenom zadatku iz srpskohrvatskog jezika kod profesora Blaža Popovića dobili temu da opišemo neku ličnost
