За њима ће вјекови храмати (3): Мртва је вера без добрих дела
Вести онлине 14.10.2020 | Будо Симоновић - Вести
Тражећи лека од туберкулозе која је све више узимала маха и улазила у смртоносни стадијум, Његош је крајем 1850. године, бежећи од цетињске студени, отпутовао у Италију, надајући се да ће му тамошња блага клима пријати и опаку болест зауставити. У Напуљу се у то време затекао и млади српски писац Љубомир – Љуба П. Ненадовић. Сусрет са црногорским владиком, пред којим је већ ишла слава „Луче микрокозме“ и „Горског вијенца“, прерастао је у дружење и пријатељство. Потрајало је око пола године, а
За ову прилику ево неколико „цртица“ које потврђују да је Његош првенствено и изнад свега био песник и мислилац, па тек онда духовник и владар, да није робовао строгим православним догмама (није, рецимо, волео нити дозвољавао да му верници љубе руку, а по неким подацима доста је нередовно и постио и вршио службу божју): У разговору са напуљским адвокатом, Французом по пореклу, Ђузепеом Казом, око наума тадашњег француског председника Луја Наполеона да се,
